Članice EU nastavljaju sa labavijom ekološkom politikom u agraru

Većina ministara poljoprivrede EU spremna je da privremeno odustane od primene ekoloških pravila u agraru, preneo je Euractiv. Cilj toga je da se popuni jaz u snabdevanju žitaricama koji je ostavio rat u Ukrajini.

EU je već dozvolila odstupanja od određenih ekoloških zahteva u svom programu agrarnih subvencija za 2022. godinu.

Kako se dodaje, ako neke članice postupe nezavisno od zajedničke politike u poljoprivredi, moglo da se nastavi i 2023. godine.

To se za sada odnosi na pet EU članica: Porugalija, Poljska, Španija, Danska i Francuska.

Kako se objašnjava, to bi podrazumevalo proširenje privremenih izuzeća od pravila o plodoredu koja važe za zemljište koje se ne obrađuje mašinama i ne tretira hemijskim sredstvima.

Na takvom zemljištu gaje se biljne kulture koje su značajne za očuvanje raznolikosti živog sveta u prirodi (biodiverziteta).

Deo tog zemljišta već se koristi za gajenje žitarica zbog krize koju izazvao rat u Ukrajini, samnjivši izvoz poljoprivrednih proizvoda i iz te zemlje i iz Rusije.

Rusija i Ukrajina su zemlje koje su veoma važne za snabdevanje svetskih tržišta poljoprivrednim proizvodima.

Dobar deo sveta zbog toga strahuje da će doći do nestašice hrane.

Kako je preneo Washington Post, prvi brod sa ukrajinskim žitaricama isplovio je iz luke Odesa, pa se kako se ocenjuje, javila nada da će očekivana globalna kriza biti ublažena.

Mišljenja o ublažavanju ekoloških pravila u agraru na teritoriji EU su podeljena.

Sa jedne strane naglašava se da EU ne može da odustane od ekološke politike u vreme klimatskih promena, dok se da druge naglašava potreba da sepoveća proizvodnja hrane i spreče njene nestašice.