OpenAI će svoju veštačku inteligenciju obučavati Reddit-ovim podacima
Izvršni direktor OpenAI, ima 8,7 odsto udela u Redditu, što ga čini trećim najvećim pojedinačnim akcionarom.
CNN: Kanjon reke Neretve ugrožvaju hidroelektrane
Neretva se smatra "plavim srcem" Evrope
Reka Neretva kod Mostara
Kanjon reke Neretve, koja protiče kroz Bosnu i Hercegovinu, jedna je od najhladnijih reka na svetu, veoma je bogata florom i faunom, , ali je ugrožena projektima koji predviđaju izgradnju novih novih brana sa hidroelektranama.
Kako podseća CNN, Neretva je dom jedinstvenih ekosistema i brojnih retkih vrsta, od pastrmke glavatica i žutoglavih žaba krastača, slepih daždevnjaka koji žive u mreži rečnih pećina…
Međutim, sve to bi moglo da se promeni zbog izgradnje novih brana na Neretvi.
Prema podacima koje je objavila organizacija Centar za životnu sredinu, predloženo je više od 50 hidroenergetskih projekata duž Neretve i njenih pritoka, a skoro polovina je planirana za njen gornji tok, koji do sada niko nije pregrađivao.
Ove brane bi mogle da naškode ne samo reci i njenim stanovnicima, već i širem okruženju koje zavisi od ovog jedinstvenog vodenog puta.
Reka Neretva se probija kroz neprohodnu bosansku i hercegovačku šumu. Plavo-zelene je boje, teče 225 kilometara između Dinarskih Alpa do Jadranskog mora.
U nekim tačkama svog toka ponire u podzemnim kanalima pre nego što se ponovo pojavljuje u bujajućim izvorima.
Promene bi osetili i leptiri koji uživaju na livadama bogatim cvećem pored Neretve.
U Ulogu, selu na Neretvi, iz prve ruke mogu da se vide moguća razaranja.
Hidroelektrana od 35 megavata (MW) sa branom visokom 53 metra je u poodmakloj fazi izgradnje, oboreno drveće niže se uz obalu, praveći mesto za budući rezervoar, a pristupni putevi za kamione za drveće i građevinska vozila usečeni su kroz šumoviti predeo.
Upravo ovde, uzvodno od gradilišta, više od 60 naučnika iz 17 zemalja okupilo se u junu na „Neretvanskoj nedelji nauke“. Većina je tamo dobrovoljno putovala, o sopstvenom trošku, jer su ujedinjeni u zajedničkom cilju, da spasu Neretvu.
„Oni žele da nam pomognu da spasimo ovu izuzetnu reku. To je verovatno jedna od najraznovrsnijih i najvrednijih reka u Evropi, a istovremeno je i najugroženija“, kaže Ulrih Ajhelman (Ulrich Eichelmann), izvršni direktor organizacije Rivervatch i koordinator kampanje „Sačuvajmo plavo srce Evrope“ za zaštitu balkanskih reka.
Kurt Pinter, ekolog koji istražuje slatke vode, došao je na Neretvu iz Beča kako bi proučavao lokalni ekosistem.
On se nada da će pronaći dokaze o vrstama koje žive i razmnožavaju se u gornjoj Neretvi i njenim pritokama, što bi mogao da bude snažan argument protiv predloženih hidroenergetskih projekata.
Evropska investiciona banka: Finansirali smo MHE građene bez procene uticaja
„Brane i hidroenergetski projekti mogu da ugroze riblje vrste jer blokiraju ili ometaju njihovu migraciju. U prirodnom rečnom sistemu, ribe se obično mreste u uzvodnim područjima, a hrane se i pare nizvodno. Ako isterateribu iz ove reke, to će uticati na okolno okruženje, okolne kopnene vrste“, naglašava Pinter.
Na Neretvanskoj nedelji nauke nisu zabrinuti samo stručnjaci za ribu. Postoje specijalisti koji proučavaju slepe miševe, gljive, leptire i medvede, između ostalih. Svi veruju da bi hidroenergetski projekti mogli da imaju strašne posledice po odabranu grupu vrsta.
„Sve je to povezano. mulj od izgradnje nakuplja na koritu reke, ubijajući mala stvorenja kao što su dagnje koje filtriraju i čiste vodu. Kako voda postaje prljavija, biljke i životinje u reci i duž njenih ostaju na taj način ugrožene“, dodao je Ajhelman.
Balkan se i dalje smatra kao neiskorišćeni resurs, pun reka koje, za razliku od ostatka Evrope, još uvek nisu razvijene. Inicijative, od kojih neke finansira EU, a koje imaju za cilj da budu klimatski neutralne do 2050. godine, pokreću razvoj hidroenergije širom regiona. Od 2022. godine, više od 3.300 postrojenja je bilo planirano ili u izgradnji na Balkanu, pored 1.700 koja su već u funkciji, podseća se u tekstu koji je objavio CNN.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
