Crna Gora uvodi proveru investitora iz zemalja van EU, uključujući i Srbiju: Nedavno zabranila ulaganje Alta grupi

Crna Gora bi uskoro trebalo da dobije poseban zakon o proveri stranih investicija, čime se po prvi put uspostavlja jedinstven i sistematski mehanizam za kontrolu ulaganja u strateški osetljive sektore nacionalne privrede, piše crnogorski Biznis.

Ovaj korak dolazi kao odgovor na sve izraženije geopolitičke tenzije, ubrzani tehnološki razvoj i rastuću osetljivost kritične infrastrukture na globalnom nivou. Predlog modela za uspostavljanje ovog mehanizma pripremilo je Ministarstvo ekonomskog razvoja, a Vlada ga je nedavno usvojila. Svrha ovog zakona nije ograničavanje stranog kapitala, već uspostavljanje stabilne ravnoteže između očuvanja investicione otvorenosti i zaštite ključnih bezbednosnih i strateških interesa države, navedeno je.

Nedavno je, da podsetimo, Vlada Crne Gore zabranila vlasnicima Luštica Bej turističkog kompleksa da uđu u posao sa srpskom Alta bankom, koja važi za izrazito blisku Srpskoj naprednoj stranci, i to nakon što je aranžman prethodno bio odobren.

Ko podleže kontroli i koji je prag za proveru?

Novi kontrolni mehanizam odnosiće se prvenstveno na investicije koje dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Međutim, pod lupu će potpadati i investicije preduzeća registrovanih u samoj Crnoj Gori ili unutar EU, ukoliko su ta preduzeća pod direktnom ili indirektnom kontrolom investitora iz trećih zemalja.
Postupak provere će se pokretati u slučajevima kada strani investitor stiče direktnu ili indirektnu kontrolu nad domaćim privrednim društvom, značajan uticaj na poslovanje kompanije ili najmanje 10 odsto vlasničkog udela ili glasačkih prava u preduzeću koje posluje u strateški osetljivom sektoru.
Prag od 10 odsto u potpunosti je usklađen sa uporednom praksom više država članica Evropske unije i omogućava blagovremeno identifikovanje i analizu transakcija koje mogu imati strateški značaj za državu.

Strateški osetljivi sektori pod strogim nadzorom

Zakon predviđa izuzetno širok obuhvat privrednih sektora i resursa koji će se smatrati strateški osetljivim i koji će podlegati obaveznoj proveri. Među njima su Energetika, vodovodne mreže i snabdevanje kritičnim sirovinama i strateškim resursima, saobraćajna i logistička infrastruktura (uključujući luke, aerodrome i železnice), elektronske komunikacije, digitalna infrastruktura i sajber bezbednost, zdravstveni sistem, biotehnologija i proizvodnja medicinske opreme, finansijska infrastruktura i platni sistemi, mediji i pružaoci medijskih usluga od značaja za informisanje javnosti, infrastruktura za sprovođenje izbora i sistemi glasanja, odbrambena industrija, veštačka inteligencija i kritične tehnologije, poljoprivredno zemljište i proizvodnja hrane, kao i pristup osetljivim podacima građana, privrednih društava ili države, uključujući obradu i skladištenje takvih podataka

Ko vrši proveru

Centralni nadležni organ za sprovođenje čitavog postupka provere biće Ministarstvo ekonomskog razvoja, koje će ujedno služiti i kao nacionalna kontakt tačka za saradnju sa Evropskom komisijom i državama članicama EU. U okviru ovog ministarstva predviđeno je formiranje posebne organizacione jedinice zadužene za prijem i analizu prijava, komunikaciju sa investitorima i koordinaciju sa drugim državnim organima.

Pored ministarstva, uspostaviće se i međuinstitucionalno savetodavno telo – Savet za proveru stranih investicija. Ovo telo će imati stručnu i koordinacionu ulogu, a u njegov sastav će ulaziti predstavnici organa nadležnih za ekonomiju, unutrašnje poslove, odbranu, vanjske poslove, finansije, zaštitu konkurencije, elektronske komunikacije, saobraćaj, energetiku i nacionalnu bezbednost.
Jedna od ključnih obaveza Saveta biće provera statusa sankcija stranog investitora i povezanih lica u skladu sa Zakonom o restriktivnim merama pre donošenja bilo kakve preporuke. Nakon razmatranja predmeta i pribavljenog mišljenja Saveta, konačnu odluku o odobrenju, uslovljavanju ili zabrani investicije donosiće Vlada Crne Gore.

Kako će izgledati postupak provere u praksi?

Postupak će se sprovoditi po modelu prethodnog odobrenja (ex-ante), što znači da se planirana investicija ne može realizovati prije donošenja konačne odluke državnih organa. Strani investitor je dužan da podnese detaljnu prijavu koja sadrži podatke o vlasničkoj strukturi, krajnjem stvarnom vlasniku, poslovnim aktivnostima, vrednosti transakcije, izvoru finansiranja i planiranim efektima ulaganja. Sam proces provere odvijaće se u nekoliko faza.

Za inicijalnu proveru rok je od 45 dana i za to vreme Ministarstvo analizira dokumentaciju i, ukoliko ne identifikuje bezbednosne rizike, investicija se odmah odobrava.

Detaljna provera se pokreće ako se uoči potencijalni rizik po bezbednost ili javni poredak. Tokom ove faze, investitor ima pravo da dostavi dodatna pojašnjenja. Nadležni organi će posebno ceniti da li je investitor pod kontrolom strane države, da li je ranije ugrožavao bezbednost i postoje li indicije o pokušaju zaobilaženja propisa.

Vlada može doneti odluku o bezuslovnom odobrenju, odobrenju uz određene uslove i mere ublažavanja rizika, ili doneti odluku o potpunoj zabrani investicije. Za nepoštovanje propisa biće predviđene visoke novčane kazne i korektivne mere.

Novi zakon je pažljivo dizajniran da osigura visok nivo pravne sigurnosti kako za državu, tako i za same investitore.
Svi dostavljeni podaci smatraće se strogo poverljivim i biće zaštićeni propisima o tajnosti podataka, poslovnoj tajni i zaštiti ličnih podataka. Sva lica u postupku moraju imati dozvolu za pristup tajnim podacima, a predviđena je i odgovornost za neovlašćeno curenje informacija.

Ministarstvo ekonomskog razvoja će pripremati godišnji izveštaj sa zbirnim podacima o transakcijama, odobrenjima i zabranama, koji će se dostavljati Vladi i Skupštini Crne Gore radi demokratskog nadzora i transparentnosti.
Kako bi se obezbedio balans i zaštitila prava stranaka, investitoru je omogućeno pravo na efikasan pravni lek. Protiv konačne odluke Vlade Crne Gore, strani investitor će imati pravo da pokrene upravni spor pred nadležnim sudom koji će ceniti zakonitost postupka, primenu materijalnog prava i adekvatnost obrazloženja odluke.

Usklađivanje sa standardima EU

Uspostavljanje jedinstvenog pravnog i institucionalnog sistema za kontrolu stranih ulaganja predstavlja ključni korak u popunjavanju trenutnog regulatornog nedostatka u Crnoj Gori. Ovaj korak direktno doprinosi daljem usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije i ispunjavanju obaveza iz pregovaračkog procesa.

Crnogorski model se oslanja na najbolje prakse država članica EU i prati dinamiku evropskog zakonodavstva, uključujući aktuelnu Uredbu (EU) 2019/452, kao i novu Uredbu (EU) 2026/1386 koja će od januara 2028. godine uvesti obavezan minimalni okvir za proveru stranih investicija u svim zemljama članicama. Na ovaj način, Crna Gora se pravovremeno priprema za punopravno članstvo u evropskoj porodici naroda.

Aleksandar Matković u Novoj ekonomiji danas: Srbija nema mehanizam za praćenje stranih investicija