Vlada Crne Gore je nacrtom fiskalne strategije i kroz predlog izmena Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica predvidela uvođenje poreza na dobitke od igara na sreću, u visini od 15 odsto, sa namerom da od ove dažbine državni budžet godišnje prihoduje pet miliona evra.
Grupacija priređivača igara na sreću pri Privrednoj komori Crne Gore predala je primedbe na ovaj predlog Ministarstvu finansija, u kojima novode da uporedna praksa pokazuje da će uvođenje ovog poreza uticati na pad uplata kod legalnih priređivača igara na sreću do 30 odsto, a time i na smanjenje prihoda državnog budžeta od varijabilne naknade na igre na sreću.
Grupacije priređivača igara na sreću smatra da od ovog predloga treba odustati jer će značajan deo prihoda otići na crno tržište i strane internet priređivače, gde igračima neće biti smanjen dobitak zbog ovog poreza.
Zbog toga su predložili da od ovih nacrta treba odustati.
Crna Gora trenutno od kancesija na igre na sreću prihoduje godišnje oko 22 miliona evra, i taj iznos raste iz godine u godinu, prenosi Bankar.me.
Sličan predlog 2014. godine „neslavno prošao“
Uvođenje ovog poreza u istom procentu i na isti način Skupština Crne Gore je usvojila u decembru 2014. godine, na predlog grupe poslanika DPS-a, a on je trebalo da se primenjuje od 1. januara 2015. godine.
Međutim, tadašnje ministarstvo finansija nije uradilo podzakonske akte kojim bi definisalo način obračuna ovog poreza, uz nazvanično obrazloženje.
Kako nije bilo tih podzakonskih akata, priređivači igara na sreću u 2015. godini nisu od dobitnika odbijali ovaj porez.
Skupština Crne Gore zatim u decembru 2015. godine usvaja izmene zakona kojim briše porez na dobitke od igara na sreću.
Tokom tadašnje rasprave da li je ovaj zakon moguće sprovesti, Skupštini je podneta peticija sa 18.000 potpisa građana protiv ovog poreza, što je jedna od najbrojnih peticija koja je do sada organizovana u Crnoj Gori.
Sada, devet godina nakon tog neuspešnog pokušaja, nova Vlada u Podgorici pokušava da uvede porez na isti način.
Osnovica obračuna poreza bili bi svi dobici, odnosno razlika između uplate i isplate. Iznos poreza bi obračunavali i naplaćivali sami priređivači igara na sreću, odnosno oduzimali od dobitka kojeg ostvari njihov igrač.
Porez na prihode ostvarene od igara na sreću obračunava i obustavlja priređivač igara na sreću pri svakoj isplati dobitka i uplaćuje najkasnije narednog radnog dana od dana isplate, navedeno je u nacrtu Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, koji je bio na javnoj raspravi do 8. avgusta.
Ovaj porez je jedan od mnogih koje Vlada planira da uvede kako bi nadoknadila gubitak od oko 280 miliona evra, kojeg će imati planiranim smanjenjem doprinosa na penzijsko osiguranje.
Država gubi na varijabilnoj koncesiji
Iz crnogorske Grupacije priređivača igara na sreću navode da oni već plaćaju varijabilnu koncesionu naknadu od deset ili 15 odsto, zavisno od vrste igre, na razliku između uplata igrača i isplata dobitaka, a da bi uvođenje poreza na dobitke igračima smanjilo tu razliku, odnosno da bi država manje prihodovala od te naknade.
S obzirom da se varijabilna koncesiona naknada obračunava kao razlika uplate i isplate, umanjenje kategorije uplate i igrama na sreću, usloviće značajne negativne efekte na kategoriju varijabilne koncesione naknade i može se očekivati značajno smanjenje prihoda države po tom osnovu (koji su u prethodnom periodu rasli i za koje se očekuje da će uvođenjem novog online nadzora i dalje rasti).
Stoga su realne projekcije da će uvođenje ove mere umanjiti ukupne prihode države koji se ostvaruju iz delatnosti igara na sreću.
„Uvođenje mere oporezivanja dobitaka imalo bi mnogo veće negativne efekte na koncesioni prihod države, od pozitivnih efekata porasta prihoda po osnovu poreza na dohodak fizičkih lica“, smatraju priređivači.
PIO fond zbog ignorisanja zahteva građana izgubio skoro milijardu dinara
I to je nedovoljno!