Samsungova prodaja je pala za 10 odsto, velikim delom zato što su jeftiniji kineski Android telefoni zavladali tržištem. Osim toga, velika prednost Samsunga u odnosu na Apple – činjenica da ima dva fableta u ponudi, a ekipa iz Kupertina nijedan, nestala je nakon što je Apple objavio da će u septembru predstaviti svoju verziju smartfona sa velikim ekranom, iPhone 6.
Neki kupci neće kupovati takve uređaje, sve dok ne vide šta to sprema Apple.
Ukratko, Apple je saterao Samsung u ćošak i to baš tamo gde je želeo: prodaja je pala, kao i udeo na tržištu, a kupci i dalje oklevaju da kupe Samsung fablete, dok ne vide kako izgleda iPhone 6.
Međutim, objavljeno je da Apple možda ipak nije spreman da već u septembru predstavi 5,5-inčni iPhone 6. Verzija od 4,7 inča je spremna, ali će se na veliki iPhone, po svemu sudeći, još čekati.
Ako do toga dođe, Samsung će ostati glavni proizvođač fableta na svetu za ljude koji vole veće ekrane.
Veliki iPhone 6 je prema nekim navodima teže proizvesti, zbog problema sa osetljivošću ekrana na ivicama. Zbog toga iPhone 6 možda neće biti u prodavnicama do naredne godine.
To su najbolje vesti koje je Samsung mogao da čuje. Sada ima priliku da ubedi ljude da im je potreban novi (veći) telefon u roku od narednih šest meseci, a koji Apple nema.
Ne bi bilo čudno ni da počne da snižava cene Galaxy i Note telefona, kako bi povećao udeo na tržištu i privukao nove kupce pre kraja godine.
Da li će to brinuti Apple, sasvim je druga tema. Neki misle da 5,5-inčni iPhone 6 nije ni trebalo da bude najveća uzdanica, zato što kupci ovog brenda više vole manje, kompaktnije telefone, koji lako staju u jednu ruku.
Prema jednoj teoriji, Apple čak i ne deli mušterije sa Samsungom. Zapravo, postoje dva odvojena tržišta – jedno za Apple, drugo za Android proizvode. Na prvom, Apple se takmiči sam sa sobom, a drugom, Samsung se bori sa još hiljadama azijskih proizvođača.
Međutim, ako to nije tačno, ovo je možda poslednja prilika da Samsung dokaže da je veliki igrač na tom polju.
Srbija je zemlja u tranziciji koja nije prošla proces suočavanja sa prošlošću. Da je prošla kroz taj proces, ne bi joj se dogodilo da joj predsednik postane čovek koji je tokom 90-ih bio ministar informisanja a za vreme čijeg mandata su novine i televize gašene, novinari zastrašivani pa na kraju i ubijani. Po mom mišljenju, maltretiranje novinara će prestati onoga trenutka kada se Srbija nude suočila sa prošlošću, odnosno u ovom slučaju, kada oni koji su maltretirali novinare u prošlosti budu za to i odgovarali a ispostaviće se da su to osbe koje su i danas uticajne.