Direktor Poreske uprave Crne Gore: Najveća registrovana plata 147.000 evra

Najveća bruto zarada u Crnoj Gori prošlog meseca je iznosila 147.700 evra i isplaćena je u delatnosti „hotela i sličnog smeštaja“. Poreski dug od 636 miliona evra je i dalje visok, ali Poreska uprava beleži sve veću naplatu, kaže Direktor Poreske uprave Crne Gore Sava Laketić. Prethodne sedmice je dogovoreno načelno rešavanje duga od nešto preko pet miliona evra kod jednog starog poreskog dužnika.

Najveći poreski dužnici su preduzeća u većinskom vlasništvu države, ali ima i stranih kompanija kao što je kineski CRBC, koji je gradio prvu denicu autoputa Bar-Boljare, od Podgorice do Kolašina.

Direktor Poreske uprave Crne Gore Laketić u intervjuu za Forbes magazin najavio pojačane mere na jačanju poreske discipline i uvođenje u legalne tokove značajnog broja onih koji posluju u sivoj zoni – izdavaoci smeštaja, frizerski i kozmetički saloni.

Poreska uprava je saopštila da je za prvih sedam meseci ove godine naplatila 952 miliona evra bruto prihoda, što je za 172,6 miliona evra ili 22 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Laketić je u intervjuu za crnogorski Forbes rekao da je ovaj dobar rezultat očekivan za ovu godinu i da je on posledica više aktivnosti koje se sprovode tokom letnje turističke sezone, ali i u ostatku godine.

Na prvom mestu, dodao je da su aktivnosti poreske inspekcije, koja je tokom letnjih meseci u primorskim gradovima zastupljena od Herceg Novog do Ulcinja, u svim opštinama u jednakom broju.

„Imamo značajno povećanje poreske discipline, svakako su na to uticale i aktivnosti sektora naplate, gde smo strožim pristupom i redovnijom komunikacijom sa poreskim obveznicima, unapredili naplatu. Takođe je uticala i inflacija, svakako u nekom procentu manjem u odnosu na ovih ukupnih 22 odsto, ali sveukupno te aktivnosti su dale ovaj odličan rezultat za ovu godinu“, kazap je on i dodao da očekuje da se taj trend nastavi do kraja godine.

Na pitanje šta je dovelo do povećanja u naplati PDV-a, kazao je da su aktivnosti poreskih inspekcija u toku letnje turističke sezone doprinele značajnom poboljšanju poreske discipline.

„Imali smo preko 2.500 kontrola u svim opštinama od 1. maja do danas, sa velikim brojem napisanih kazni. Nažalost, kazne su poslednja mera prema kojoj idemo, ali samo prisustvo poreskih inspektora i onda kažnjavanje, pogotovo onih koji su povratnici u činjenju prekršaja, daje dobar rezultat“, rekao je Laketić.

Prema njegovim rečima, ukupan poreski dug Crne Gore iznosi 636 miliona evra, od čega se 341 miliona odnosi na neto osnovni dug, a ostalo na kamatu. Od kraja maja se neto osnovni dug smanjio za 1,5 miliona.

„Kada govorimo o kamati, ona se uglavnom odnosi na stare poreske dužnike, iako na crnoj listi u tih prvih desetak kompanija imamo i relativno novog dužnika, kinesku kompaniju CRBC. Smanjenju duga najviše doprinose aktivnosti preduzete u sektoru naplate i u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) pokrenuli smo jedan pilot projekat u područnoj jedinici Podgorica koji daje odlične rezultate“, kazao je Laketić.

Podsetio je da je plan da se od septembra krene sa tim projektom, odnosno novim aktivnostima i u područnim jedinicima Budva i Bijelo Polje.

Na pitanje ko su neki od najvećih dužnika i o kolikom dugu se radi, Laketić je kazao da je dug kompanije CRBC tenutno 11,6 miliona evra, kao i da je bilo pokušaja da se dođe do rešenja, ali da je račun ovog preduzeća ipak blokiran.

„Što se tiče ostalih poreskih dužnika, na crnoj listi imamo kompanije koje su u većinskom državnom vlasništvu – na čelu crne liste je kompanija Plataže 13. jul sa dugom od oko 15 miliona evra, zatim Železnički prevoz sa dugom od 6,4 miliona evra. Slede još dva železnička preduzeća, odnosno Održavanje železničkih voznih sredstava sa dugom od 5,75 miliona evra, Železnička infrastruktura sa dugom od 5,1 milion evra, Institut ‘Simo Milošević’ od 4,3 miliona evra, itd. Od privatnih kompanija imamo Spic Ronghe international (Montenegro) limited sa dugom od 11,8 miliona evra, CRBC sa dugom od 11,6 miliona evra“, kazao je on.

Pored „novih dužnika“ nalaze se i strani koji su u samom verhu liste. Kako je kazao, radi se o dugu koji postoji više godina i da je on problem Poreske uprave.

Dodao je i da postoji problem i sa dugom opština u Crnoj Gori, kao što su Cetinje, Rožaje, Ulcinj, Bijelo Polje i Berane.

Napomenuo je da su neke od njih uredni izmirioci po reprogramu duga iz prethodnih godina ali da svakako Cetinje duguje 6,4 miliona evra, Rožaje 4,2 miliona, Ulcinj tri miliona, Bijelo Polje 2,7 miliona i Berane 2,3 miliona.

Kazao je da računi opština neće biti blokirani ukoliko se dugovi ne budu redovno izmirivali na osnovu reprograma, kao što je to bilo najavljivano, ali da postoje opštine koje ne poštuju reprogram.

„Imamo opštine koje ne poštuju reprogram, ali stalno smo u komunikaciji sa njima i do potpisivanja sporazuma, koji očekujemo u narednih mesec dana, nećemo ići u blokada opština zbog komplikovanih procedura u samim opštinama, kako ne bi ugrozili egzistenciju bilo kog preduzeća koje je od javnog značaja. Na primer, ne možemo blokirati neki Vodovod i kanalizaciju bez jasne putanje kako ćemo nastaviti rešavanje pitanja poreskog duga. Tako da za sada smo u komunikaciji sa svim opštinama, a od septembra očekujemo da ćemo imati potpisane sporazume, a onda se s toga strogo pridržavati“, rekao je Laketić u intervjuu.

Istakao je da se prihod od turističke sezone sabira i da utiče pozitivno, iako je prema zvaničnim podacima, ove sezone manje turista.

Kako je rekao, država planira da proširi bazu poreskih obveznika i da uvede što veći deo sive ekonomije u legalne tokove.

„Pre svega ovde mislim na izdavaoce smeštaja koji su u ovom trenutku, po nekim procenama, u velikom broju u sivoj zoni. Zatim imamo frizerske i kozmetičarske salone, gde sa ta delatnost u velikom broju slučajeva obavlja bez prijavljenog obavljanja poslova u stanovima“, rekao je on.

Na pitanje koji su najveći izazovi s kojima se Poreska uprava trenutno suočava i šta je u planu da se oni prevaziđu, Laketić je rekao da su to ljudski kadrovi.

„Prethodna dva kadrovska plana se nisu uopšte realizovala, imamo kritičnu starosnu strukturu, gde je prosek godina 56, imamo veliki broj kolega koji će u narednom periodu otići u penziju, samo ove godine imali smo odliv od 35 ljudi. Sledeće godine imamo veći broj odlazaka, tako da će definitivno fokus biti na osnaživanju Poreske uprave u smislu ljudskih kapaciteta“, rekao je Laketić u intervjuu za Forbes Crna Gora.

Crna Gora želi da naplaćuje 15 odsto od dobitka na kocki, priređivači se bune