Ekološki standardi su uslov za vađenje litijuma u Nemačkoj

Dubine slanih jezera ispod toka reke Rajne u Nemačkoj najveća su nalazišta litijuma u Evropi sa zalihama od 2,7 miliona tona, prenosi Radio-televizija Srbije. Ta zemlja bi uz primenu ekoloških standarda mogla da do kraja decenije postane ključni snabdevač litijumskim baterijama u Evropi, kada se očekuje 15 puta veća tražnja za električnim automobilima.

„Ljudi su zabrinuti, kao i svuda u Evropi gde imate gustu naseljenost, ne vole da žive pored skladišta otpada. Ali uzimamo litijum iz zemalja kao što su Čile, Argentina, u budućnosti verovatno i Bolivija“, naveo je Jens Grimer sa Tehnološkog instituta „Karlsrue“.

Prema njegovom mišljenju, Nemačka treba da preuzme odgovornost ukoliko ima sopstvene resurse i ukoliko može da proizvodi litijum kog kuće, trebalo bi da ga proizvodi oslanjajući se na svoje zalihe.

U Nemačkoj su aktuelna četiri projekta eventualne eksploatacije litijuma, od čega dva uključuju razvijanje nove tehnologije kako bi izbegli ekološku štetu u eksploataciji.

Proces predviđa vađenje litijuma iz geotermalnih podzemnih voda koje su bogate litijumom iz dubine od tri do pet kilometara.

Litijum bi se izdvajao filtriranjem u elektranama, a otpadna voda ponovo vraćala u te dubine čime se, kako tvrde geolozi, sprečava zagađenje.

„Prema njihovim očekivanjima, komercijalna proizvodnja bi mogla da počne 2024. godina, a 2025. godine, kako kažu, iz pet geotermalnih elektrana moglo bi da bude proizvedeno litijuma dovoljno za oko milion električnih automobila godišnje“, objašnjava dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.

Potreba za litijumskim baterijama je, kako se podseća, u skladu sa takozvanim evropskim zelenim dogovorom, čiji je cilj smanjenje emisije štetnih gasova i borba protiv klimatskih promena.

Australijska kompanija koja se oslanja na nemačke resurse je „Vulkan enerdži“ Vulcan Energy Resources koja već ima sklopljene ugovore sa vodećim svetskim proizvođačima automobila. Kompaniji Stelantis, koja je nastala spajanjem „Fijat Krajsler automobili“ i „Pežo-Sitroen“ do 2026. godine ona treba da isporuči 99 hiljada tona litijum hidroksida za automobilske električne baterije.

„Vulkan enerdži“ je početkom februara objavio da je dobio dozvolu za istraživnje litijuma u Italiji, nadomak Rima. Planovi su ambiciozni, a njihovu realizaciju diktiraće rigorozni ekološki zahtevi.

Srbija je, barem za sada, zbog velikog protiveljenja građana, odustala od projekta za eksploataciju litijuma koji je u dolini Jadra planirala australijska kompanija Rio Tinto.

Glavna zamerka tom projektu je korišćenje velikih količina sumporne kiseline za izdvajanje litijuma iz stena. Brojni stručnjaci smatraju kako bi to moglo da izazove ogromne ekološke probleme. 

Pored doline Jadra, litijum se u Srbiji istražuje ili se istraživao u okolini Valjeva, a pominju se i okolina Vranja, Jagodine, Levač, Gornja Dobrinja kod Požege, kao i Pranjani kod Gornjeg Milanovca.