Svet

09.11.2021. 13:50

Axios

Autor: Nova Ekonomija

Ekolozi upozoravaju: Tone kovid otpada plutaju okeanima

Preko 25.000 tona plastičnog otpada povezanog sa pandemijom zagađuje globalni okean, pokazuje studija objavljena u američkom naučnom časopisu PNAS, prenosi portal Axios. Naglašava se da plastični otpad predstavlja veliku pretnju za morsk...

Foto: Pixabay

Svet

09.11.2021. 13:50

Preko 25.000 tona plastičnog otpada nastalog u pandemiji (maske, rukavice, itd.) zagađuje globalni okean, pokazuje studija objavljena u američkom naučnom časopisu PNAS, prenosi portal Axios. Naglašava se da plastični otpad predstavlja veliku pretnju za morski život, kao i da je samo  prošle godine oko 1,6 miliona zaštitnih maski završilo u okeanima.

Pandemija je samo povećala tražnju za plastikom za jednokratnu upotrebu i ovaj problem, koji je već bio van kontrole, postaje sve veći, pišu istraživači.

U svetu je proizvedeno preko osam miliona tona plastičnog otpada za potrebe pandemije povezanog sa pandemijom.

Veći deo tog otpada dolazi iz bolnica i on se uglavnom se nagomilava na morskim obalama i plažama.

Naučnici upozoravaju da taj otpad može daleko da otpluta i sretne se da divljim morskim životinjama. One se zbog toga izlažu povredama, a može da dođe i do smrtnih ishoda: „Plastični ostaci bi takođe mogli da olakšaju invaziju određenih životinjskih vrsta, prenesu zagađenje, pa čaki i korona virus“.

Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera?
Čekajući odvajanje otpada u domaćinstvima

U Brazilu su naučnici pronašli zaštitnu masku u stomaku mrtvog pingvina, dok su drugi izveštaji dokumentovali ribu koja je zaribljena u medicinskoj rukavici, pa višak otpada može da predstavlja dugoročni rizik. 

Napominje se da skoro sva plastika koja je povezana sa pandemijom završi ili na morskom dnu (oko 29 odsto), ili na plažama (oko 70 odsto). Kako bi se to sprečilo, posebno u zeljama u razvoju, neophodno je da se poboljšaju mehanizmi upravljanja medicinskim otpadom.

Zagađenje plastikom do kraja decenije moglo bi da se udvostruči, a reciklaža ne bi mogla da utiče na njegovo smanjenje, navodi se u proceni Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Nova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.