Bruto domaći proizvod u zemljama evrozone stagnirao je između trećeg i četvrtog kvartala 2023. godine, a u periodu od jula do septembra je opao za 0,1 odsto. Time je „za dlaku“ izbegnuta recesija, pokazuju objavljeni podaci evropske statističke agencije Eurostat, piše Beta, prenosi eKapija.
Rast je veći od prognoze analitičara Blumberga i Faktseta koji su očekivali pad BDP-a od 0,1 odsto od oktobra do decembra i ulazak u tehničku recesiju, koja se definiše kada su dva uzastopna tromesečja „u minusu“.
Za celu prošlu godinu, 20 zemalja koje koriste jedinstvenu evropsku valutu zabeležile su rast privredne aktivnosti od 0,5 odsto u odnosu na 2022, prema Eurostatu.
To je nešto manje od rasta za 0,6 odsto koliko je u novembru predvidela Evropska komisija u svojim poslednjim prognozama.
Evropska privreda prošle godine bila je pogođena visokim kamatnim stopama koje je uvela Evropske centralna banka (ECB) da smiri rekordnu inflaciju. Smanjenje kredita opteretilo je investicije i potrošnju firmi kao i domačinstava dok je izvoz bio pogođen usporenjem svetske tražnje.
Kao rezultat, evrozona je zapala u stagnaciju i rast BDP-a je cele godine oscilirao oko nule, plus 0,1 odsto u tromesečju od januara do marta, plus 0,1 odsto od aprila do juna, zatim je beležio pad od 0,1 odsto i nula procenta u poslednjem kvartalu.
Ipak, neke zemlje su prošle bolje. Španija podstaknuta turizmom je beležila rast od 2,5 odsto, a Francuska sa rastom od 0,9 odsto je prošla bolje od proseka.
Suprotno tome Nemačka, prva svetska prvreda, beležila je pad BDP-a od 0,3 odsto pogođena krizom industrijskog sektora koji pati zbog visokih troškova energenata.
Evropska komisija treba 15. februara da objavi predviđanje privrednog rasta za 2024. godinu.
Do sada je predviđala rast BDP-a od 1,2 odsto za evrozonu, ali je evropski komesar za privredu Paolo Đentiloni u januaru upozorio da su geopolitičke tenzije na Bliskom istoku povećale rizik da bi prognoza rasta mogla biti revidirana na niže.