Ekonomisti: Trampova formula za računanje carina gruba i nelogična

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp objavio je da će od 5. aprila uvesti carine na sav uvoz u SAD. Carine za Srbiju iznosiće 37, za Evropsku uniju 20, a za Kambodžu čak 49 odsto. Brojni svetski ekonomisti, ipak, smatraju formulu za obračun visine carine neodgovarajućom, previše jednostavnom i sa mnoštvom propusta. Takođe, podaci Svetske trgovinske organizacije o carinama koje druge države obračunavaju za uvoz iz SAD, ne poklapaju se sa američkim podacima.

Već nekoliko sati nakon što je Tramp najavio uvođenje carina, američki mediji objavili su formulu po kojoj su dobijene carinske stope. Iako na prvi pogled formula deluje komplikovano ispostaviće se da je ona prilično jednostavna.

Naime, trgovinski deficit koji SAD imaju sa određenom državom (prema njihovim zvaničnim podacima) treba podeliti sa ukpnim iznosom izvoza te zemlje u SAD. Dobijeni rezultat potom je potrebno podeliti sa dva, jer Tramp „želi da bude dobar prema trgovinskim partnerima“.

Na primeru Srbije, to bi izgledalo ovako: Prema zvaničnim podacima kojima raspolažu SAD (a koji se ne slažu sa domaćom statistikom), trgovinski deficit iznosi 600 miliona dolara.

Ta brojka deli se sa nešto malo manje od 800 miliona, koliko iznosi uvoz Srbije u Ameriku. Tako se dolazi do oko 74 odsto, a kada se taj broj podeli na pola, dobija se 37 odsto, iznos carine koji je uveden za Srbiju.

Jedan od prvih ljudi koji je posumnjao da su carinske stope određene na osnovu jedne grube formule je novinar, pisac i autor ekonomske kolumne u Njujork Tajmsu Džejms Surovjecki.

„Ako Trampova administracija nije izračunala ‘carinske stope’ koje druge zemlje navodno nameću SAD koristeći formulu trgovinski deficit/polazni uvoz, onda je neverovatna slučajnost da svaka pojedinačna zemlja ima carinsku stopu jednaku toj formuli“

Njegove sumnje ubrzo su potvrdili, između ostalih, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Pol Krugman, kao i Džim Rid, globalni šef makro istraživanja u Dojče banci. Formulu je potvrdio i BBC tim za utvrđivanje činjenica.

Trampova administracija je to negirala, a istovremeno je Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika objavila formulu koja, na prvi pogled, deluje komlikovano.

Ekonomisti su ubrzo objasnili da se grčka slova u formuli međusobno potiru, te da nam preostaje prosta matematika – trgovinski deficit za Ameriku u robi za određenu zemlju deli se sa vrednošću uvoza robe iz te zemlje, a potom se taj broj deli sa dva.

Preciznije, slovo e u jednačini u startu je definisano kao jedan, dok grčko slovo fi ima vrednost 0,25. Kada se ta dva broja pomnože, dobija se jedan, koji se onda množi sa uvozom određene zemlje u SAD.

Tako u jednačini ostaju samo razlika u izvozu i uvozu s jedne, i uvoz određene države u SAD s druge strane.

“To je prilično interesantna računica nakon meseci rada iza scene,“ smatra Džim Rid.

On dodaje da ovakva formula nije pružila mnogo poverenja u postojanje dobro razrađenog, detaljnog strateškog plana implementacije carina.

Da se ova računica poklapa sa carinama koje je Tramp predstavio za Kinu, EU, Indoneziju, Indiju i Vijetnam, potvrdio je Ian Bremer, globalni politički analitičar, koji je formulu nazvao “neverovatno glupom”.

Tomas Sampson sa Londonske škole ekonomije, takođe je kritikovao formulu.

„Formula je unazad smišljena kako bi opravdala naplaćivanje carina zemljama sa kojima SAD ima trgovinski deficit. Ne postoji ekonomska logika za ovo, a globalna ekonomija će skupo platiti”, rekao je on za BBC.

Osnovne carine iste za sve

Još jedan problem koji su stručnjaci uočili je taj što je Tramp uveo minimalne carine od deset odsto za apsolutno sve – pa i nenaseljena područja.

Konkretno, to je slučaj sa ostrvom Herd i ostrvima Mekdonald – prekrivenim glečerima, koja nastanjuju samo pingvini.

Ekonomska aktivnost na ovim ostrvima okončana je, prema pisanju CNN-a, 1877. godine, kada je prekinuta trgovina uljem morževa i kada su se ljudi odselili.

Na drugoj strani planete, sa carinama se suočava i malo norveško ostrvo Jan Majen, bivše naselje kitolovaca. Tamo, inače, niko ne živi, osim nekoliko vojnika koji se smenjeuju. Privrednih aktivnosti tamo nema.

Najviše ispaštaju siromašne države

Adam Tuz, ekonomski istoričar na Univerzitetu Kolumbija, rekao je da postoje „groteskne“ politike prema zemljama jugoistočne Azije, uključujući carinu od 49 odsto za Kambodžu, te od 48 odsto za Laos i 46 za Vijetnam.

„To nije zato što one sprovode strašnu diskriminaciju protiv američkog izvoza, već zato što su relativno siromašne. SAD ne proizvode mnogo roba koje su relevantne za njih da uvezu,“ rekao je Tuz.

Vijetnam je posebno postao deo globalnog lanca snabdevanja za velike proizvođače, uključujući američke tehnološke i tekstilne kompanije kao što su Najki, Intel i Epl.

Lesoto, mala južnoafrička zemlja, jedna od najsiromašnijih na svetu, još je jedan čudan primer, suočen sa carinom od 50 odsto. Među njenim glavnim izvozima u SAD su dijamanti i odeća.

„Ovo nije ozbiljna trgovinska politika, niti velika strategija”, kaže Tuz.

Razmena usluga nije uzeta u obzir?

Pol Krugman kao još jedan problem navodi činjenicu da se mera koju je Tramp uveo odnosi samo na trgovinu robom, ne i uslugama.

“Ovo je veliki propust. Naime, Evropska unija ima značajan suficit sa Amerikom ako pogledate samo trgovinu robama – ali to je uglavnom kompenzovano deficitom EU u trgovini uslugama”, navodi Krugman.

Podaci se ne poklapaju

Brojke koje je Tramp prikazao prilikom obrazlaganja iznosa carina i stvarno stanje – ne poklapaju se, što je još jedan problem.

Primera radi, Bela kuća tvrdi da Kina američke proizvode carini sa 67 odsto. S druge strane, po podacima Svetske trgovinske organizacije (STO), Kina je 2024. godine primenila prosečnu carinsku tarifu od samo 4,9 odsto.

Razlika je podjednako velika za Evropsku uniju (1,7 odsto po STO, 39 odsto po Trampu) ili čak Indiju (6,2 odsto prema 52 odsto).

U Francuskoj stotine hiljada radnih mesta potencijalno ugroženo zbog carinskih mera SAD