Ekonomski rast u EU biće ispod tri odsto

Ekonomski rast u Evropskoj uniji pašće znatno ispod tri odsto u 2022. godini, pre svega zbog rata u Ukrajini, saopštila je Evropska investiciona banka (EIB). Kompanije u Grčkoj, Hrvatskoj i Španiji osetiće veće posledice tog sukoba u odnosu na ostale EU zemlje.

Pre početka ratnog sukoba u Ukrajini, Evropska komisija procenila je da će ekonomski rast u EU tokom ove godine iznositi četiri odsto.

Kako se navodi u izveštaju EIB, kompanije koje posluju u Mađarskoj, Poljskoj, Letoniji i Litvaniji, zemljama koje se nalaze blizu Rusije i Ukrajine, u narednih godinu dana takođe će biti izložene raznim pritiscima, zbgo velikog broja izbeglica iz Ukrajine.

Italija i Nemačka, koje u velikoj meri zavise od ruskih energenata, kako se dodaje, takođe su izložene velikim pritiscima.

Ipak, prema izveštaju EIB, najugroženije su kompanije iz Grčke, a one iz Hrvatske se nalaze na sedmom mestu prema riziku od gubitaka i bankrota među 27 članica Evropske unije.

Hrvatske kompanije u narednih godinu dana biće među najugroženijim u EU, pre svega zbog rasta cene energenata.

Deset zemalja EU u velikoj meri zavisi od ruske nafte i gasa, Letonija, Slovačka, Estonija, Finska, Mađarska, Poljska, Bugarska, Litvanija, Poljska, Češka, Rumunija.

Rusija je veoma važan snabdevač tim energentima, pa se svaki poremećaj trgovine sa tom zemljom pretvara u poskupljenje energenata, čak i u onim zemljama koje imaju nuklearne elektrane, biogoriva i obnovljive izvore.

EIB navodi kako su kompanije iz EU, posebno male, bile već oslabljene tokom krize uzrokovane pandemijom koronavirusa.

„Rat će pogoršati ranjivost kompanija smanjenjem izvoza, manjom dobiti zbog rastućih cena energenata i problema u vezi sa pronalaženjem izvora finansiranja, jer će banke izbegavati rizike“, dodaje se u izveštaju koji je objavila EIB.

Kako se dodaje, udeo preduzeća koja posluju u EU koja će zbog rata u Ukrajini izgubiti novac, porašće sa osam odsto na 15 odsto, za godinu dana. Udeo kompanija koje će biti pod rizikom zbog nemogućnosti da izmire obaveze porašće sa 10 na 17 odsto.

Kako se podseća, ruska invazija izazvala je ogromnu humanitarnu krizu jer je skoro sedam miliona Ukrajinaca pobeglo iz zemlje.  Konflikt i sankcije koje su rezultirale poremetile su izvoz robe iz regiona poput metala, hrane, nafte i gasa, podižući inflaciju na nivo koji nije viđen decenijama.

Kako se navodi, evropska ekonomija mogla bi da padne u recesiju, ako se nastave prekidi u trgovini ili većih ekonomskih sankcija.