Elita u Davosu zabrinuta zbog ratova, Tramp glavna tema svih razgovora

Svetski ekonomski forum (WEF) u Davosu se završio. Forumu je i ove godine prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je pozornicu zauzeo onaj ko u Švajcarskoj uopšte nije ni bio – američki predsednik Donald Tramp. Prema tradicionalnom izveštaju o globalnim rizicima koje svake godine sprovodi WEF, oružani sukob je na čelu liste rizika za 2025. godinu, skočivši sa prošlogodišnjeg osmog na prvo mesto.

Gotovo četvrtina ispitanika, skoro 23 odsto istaklo je oružane sukobe između država (posrednički ratovi, građanski ratovi, državni udari i terorizam) kao najveći rizik za 2025. godinu. Takođe, rizici povezani s ekstremnim vremenskim nepogodama su jedna od ključnih zabrinutosti, koje je 14 odsto ispitanika izdvojilo kao prioritet.

Teret klimatskih promena postaje sve očigledniji iz godine u godinu, dok zagađenje izazvano kontinuiranom upotrebom fosilnih goriva poput uglja, nafte i gasa dovodi do sve češćih i ozbiljnijih ekstremnih vremenskih događaja.

Toplotni talasi u delovima Azije, poplave u Brazilu, Indoneziji i delovima Evrope, požari u Kanadi, kao i uragani Helen i Milton u Sjedinjenim Državama samo su neki od nedavnih primera ovakvih događaja.

Dezinformacije i društvena polarizacija, ostaju prisutni rizici – čiji „visok plasman nije iznenađujući, s obzirom na ubrzano širenje lažnih ili obmanjujućih informacija, koje pojačavaju druge vodeće rizike s kojima se suočavamo“, navodi se u Izveštaju.

Kako su stručnjaci zaključili, osećaj rasta podeljenosti na društvenom nivou ogleda se u činjenici da su četiri od deset najvećih rizika društvene prirode – društvena polarizacija koju je istaklo šest odsto, nedostatak ekonomskih mogućnosti je navelo tri odsto, a eroziju ljudskih prava i/ili građanskih sloboda, kao i nejednakost „izglasalo“ je dva odsto ispitanika.

Ekonomske „brige“

Na ekonomskom planu, inflacija se ove godine doživljava kao manji rizik u poređenju s 2024. godinom – ali percepcije ukupnih ekonomskih izgleda za 2025. godinu ostaju prilično pesimistične kod svih starosnih grupa koje su učestvovale u istraživanju.

Rizik od ekonomske recesije i dalje je zajednička zabrinutost među ispitanicima.

Percepcija ranjivosti povezanih s rizikom od recesije veća je kod mlađih starosnih grupa – zauzima treće mesto kod mlađih od 30 godina, četvrto mesto kod onih između 30 i 39 godina, a peto mesto kod onih između 40 i 49 godina, dok se kod ispitanika starijih od 60 godina uopšte ne pojavljuje u prvih deset rizika.

Očekivanja ekonomista za 2025. godinu ostaju sumorna, pri čemu većina ekonomista, 56 odsto, očekuje slabljenje globalne ekonomije u narednih godinu dana, dok samo 17 odsto predviđa poboljšanje.

Predviđa se da će ekonomija SAD zabeležiti snažan rast u 2025. godini, dok se očekuje da će Južna Azija, posebno Indija, održati visok nivo rasta.

Očekivanja za Evropu ostaju “niska”, te tako 74 odsto predviđa slab ili vrlo slab rast ove godine, dok su za Kinu slična očekivanja, a takođe se predviđa da će se rast postepeno usporavati u godinama koje dolaze, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Očekuje se i da će politika SAD značajno uticati na globalnu ekonomiju u narednim godinama, a pod novom administracijom, očekuju se značajne promene u oblastima trgovine, migracija, deregulacije, fiskalne politike, industrijske politike i spoljne politike.

Tramp „okupirao“ Davos

Samo nekoliko dana nakon inauguracije, Tramp je održao virtuelno specijalno obraćanje na Godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma.

„Pod mojom administracijom neće postojati bolje mesto na svetu za stvaranje radnih mesta, izgradnju fabrika ili razvoj kompanije nego ovde, u dobrim starim Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Tramp u svom obraćanju.

Tramp je naglasio da SAD ulazi u „eru smanjenih regulacija i pojačanih politika koje podržavaju poslovanje“ – što je zasigurno poslovnom svetu bio dobar signal.

Međutim, Tramp je u svom prethodnom mandatu jasno ukazao da je okrenut ka protekcionističkim merama, a u ovom je još na samom početku pri inauguraciji naglasio kako je spreman da preduzme oštre korake, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

U Davosu je rečeno kako lideri javnog i privatnog sektora u Evropi razmatraju reformu regulativa kako bi podstakli rast na kontinentu. Shodno tome, krajem prošle godine, tri najveće evropske poslovne federacije pozvale su kreatore politika u EU da reformišu regulativu kako bi osigurali da kompanije mogu da se takmiče s privatnim sektorom SAD-a.

Između ostalog, Tramp je predstavio planove za smanjenje stope poreza na dobit sa 21 odsto na 15 odsto – ali je dodao da će niža poreska stopa važiti samo za kompanije koje svoje proizvode proizvode u SAD.

Prvi radni dani Donalda Trampa označavaju pravac Amerike – „samo oštro“