Emisije gasova staklene bašte oborile istorijske rekorde

Emisije gasova staklene bašte su samo u energetici porasle za dva odsto na godišnjem nivou 2023. godine, premašivši 40 gigatona CO2 po prvi put u istoriji. Primarna potrošnja energije u svetu i korišćenje fosilnih goriva takođe su dostigli svoje istorijske maksimume, ali i proizvodnja struje iz obnovljivih izvora, ukazuje statistički izveštaj Energy Institute (EI) i konsultantskih firmi KPMG i Kearney.

Potrošnja fosilnih goriva u svetu porasla je za 1,5 odsto u odnosu na 2022. godinu, pri čemu je potrošnja uglja porasla za 1,6 odsto, a nafte za dva odsto – premašivši 100 miliona barela prvi put ikada.

Potrošnja prirodnog gasa ostala je na istom nivou kao i 2022. godine, prema izveštaju pod nazivom „Statistički pregled svetske energije“.

Kada je reč o uglju, Kina je bila daleko najveći potrošač, odgovorna za 56 odsto ukupne svetske potrošnje. Takođe, Indija je 2023. godine prvi put premašila ukupnu potrošnju Evrope i Severne Amerike, prenosi Balkan Green Energy.

Bloombergov energetski kolumnista Havier Blas istakao je u tvitu da su samo četiri zemlje – Kina, Indija, Sjedinjene Američke Države i Japan, zajedno odgovorne za skoro 80 odsto globalne potrošnje uglja u 2023. godini.

S druge strane, udeo fosilnih goriva u ukupnom globalnom energetskom miksu iznosio je 81,5 odsto prošle godine, u poređenju sa 82 odsto u 2022. godini.

Prema rečima izvršnog direktora EI Nika Vajta, postoje znakovi da potražnja za fosilnim gorivima u razvijenim ekonomijama doseže vrhunac, za razliku od globalnog juga, gde ekonomski razvoj i poboljšanje kvaliteta života nastavljaju da podstiču rast potrošnje fosilnih goriva.

„Sa emisijama CO2 koje takođe dostižu rekordne nivoe, vreme je da udvostručimo napore na smanjenju emisija ugljen-dioksida i obezbeđivanju finansija i kapaciteta za izgradnju više izvora energije sa niskim emisijama ugljen-dioksida na globalnom jugu, gde potražnja brzo raste“, apelovao je Sajmon Virli, potpredsednik i šef sektora za energetiku i prirodne resurse u KPMG.

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, isključujući hidroenergiju, skočila je za 13 odsto prošle godine, dostigavši rekordnih 4.748 teravat-časova, vođena gotovo u potpunosti vetrom i solarnom energijom.

Ova kategorija imala je udeo od osam odsto u primarnoj potrošnji energije u svetu u 2023. godini. Sa hidroenergijom, udeo obnovljivih izvora iznosio je 15 odsot, navodi se u izveštaju. 

Nemačka industrija dobija bespovratne milijarde za dekarbonizaciju