Energetska zajednica protiv subvencija termoelektranama

Sekretarijat evropske Energetske zajednice (EZ) pozvao je vlasti država članica, među kojima je i Srbija, da ograniče subvencije sektoru uglja. Prema Ugovoru o EZ, kako stoji na njihovom sajtu, strane moraju osigurati zabranu svake državne pomoći koja narušava ili preti da će narušiti konkurenciju tako što će favorizovati određena preduzeća ili energetske izvore, piše Politika.

Takođe, EZ upozorava da državna pomoć može narušiti konkurenciju i uticati na prekograničnu trgovinu energijom, zbog čega je kontrola pomoći koju dodeljuje država od ključne važnosti za uspostavljanje regionalnog energetskog tržišta.

Najveći deo pomoći na koje ukazuje EZ tiče se rudnika Resavica, koji zbog velike pomoći države ugrožava druga preduzeća jer ne plaća struju EPS-u i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima.

Srbija je u 2018. imala direktnih subvencija u iznosu od 47,4 miliona evra, dok je 2019. taj iznos bio 41,36 miliona evra, dakle ukupno 88,76 miliona evra. 

Subvencije u vidu fiskalne podrške čine više od polovine iznosa – 45,03 miliona evra, subvencije za podršku javnim finansijama su u iznosu od 40,5 miliona evra, dok su subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima u iznosu od 3,23 miliona evra.

Subvencije za fiskalnu podršku sastojale su se od direktnih budžetskih transfera, vladinog zajma za rudnike uglja i neplaćanja poreza i doprinosa od strane Resavice, kao i direktnih budžetskih transfera EPS-u. 

Magistar Željko Marković, konsultant za energetiku u Diloitu, potvrđuje za Politiku da država pomaže rad termoelektrana na ugalj.

Ta podrška se u najvećem delu zasniva na državnim garancijama za kredite koje Elektroprivreda Srbije potražuje od inostranih finansijskih institucija. To su uglavnom krediti za projekte odsumporavanja i prečišćavanja štetnih gasova u TENT-u i Kostolcu, kao i za druge značajne projekte u ovom sektoru.

Na pitanje da li ta pomoć na bilo koji način ugrožava druge i narušava konkurenciju, budući da se iz uglja dobija više od 70 odsto struje, Marković kaže da u nekim slučajevima ta pomoć ugrožava druga preduzeća, kao što je primer neplaćenog duga za električnu energiju Javnog preduzeća Resavica EPS-u, koji se tretira kao „pravo da ne plate“ i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima.

Što se tiče samog EPS-a, dodaje, on bi svakako mogao bez pomoći države ukoliko bi cena na garantovanom snabdevanju bila na tržišnom nivou, odnosno kada ona ne bi bila jedan od instrumenata socijalne politike.

Cene po kojima EPS posluje na unutrašnjem komercijalnom tržištu električne energije i plasmanima na regionalnom energetskom tržištu sasvim su dovoljne za održivo poslovanje ovog preduzeća. 

Što se tiče same EPS-ove proizvodnje iz uglja, na regionalnom tržištu električne energije ona je u ovom trenutku konkurentna jer Srbija nije u sistemu trgovine emisijama štetnih gasova (ETS sistem), pa cena električne energije nije opterećena taksom za emisije, za razliku od drugih proizvođača električne energije iz uglja, koji dolaze iz zemalja EU.