Vesti iz sveta

11.05.2015. 10:22

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Energetske kompanije odustaju od eksploatacije škriljaca

Energetske kompanije širom sveta, zbog naglog pada cena nafte i ekoloških problema, odustaju od proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca.
Time su se raspršile nade da će ti energenti moći da zamene ruske energente.
Mnogi naftni giganti počeli da se povlače iz posla sa škriljcima zbog pada cena sirove nafte, piše list „kWh“ i navodi da su na primer kompanije „Ševron“, „Ekson mobil“ i „Rojal Dač šel“ prekinuli skoro sve poslove vezane za dobijanje nafte i gasa iz škriljaca u Evropi, Rusiji i Kini.
Razlozi su pad cena nafte na nivo koji ne pokriva troškove proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca, ali i sankcije nametnute Rusiji, zatim zabrana te vrste proizvodnje energenata u Francuskoj i Nemačkoj, kao i razočaravajući rezultati istraživanja u Poljskoj i Rumuniji. 
„Šel“ je saopštio da za 30 odsto smanjuje poslove vezane za naftne i gasne škriljce u svetu, uključujući tu Rusiju, Ukrajinu i Argentinu, dok je „Ekson“ još ranije izašao iz projekata u Poljskoj i Mađarskoj… 
U Evropi je, zbog pada cene nafe koje se odražava i na pad cena gasa, splasnuo i entuzijazam dobijanja gasa iz škriljaca. 
U Poljskoj, koja ima najveće zalihe škriljaca na Starom kontinentu, prema prognozi stručnjaka, mora da se sačeka najmanje šest godina da bi opet postala rentabilna ta proizvodnja. 
Velike zapadne kompanije, američki „Ekson“ i „Konoko“, zatim italijanski „Eni“ i francuski „Total“, nisu bili zadovoljni rezultatima probnih bušotina za dobijanje gasa iz škriljaca u Poljskoj. 
Na drugoj strani, Mađarska želi da postane jedna od malobrojnih evropskih zemalja koje će početi eksploataciju obimnih nekonvencionalnih ležišta gasa. Mađarska je sada sa 80 odsto zavisna od gasa iz Rusije, a rezerve gasa u škriljcima procenjuju se na oko 1.500 milijardi kubnih metara gasa, što bi ovoj zemlji bilo dovoljno za više od 120 godina sadašnjeg nivoa potrošnje „plavog energenta”. 
„Ševron“ je u februaru odustao od proizvodnje gasa iz škriljaca u Rumuniji, jer istraživanja nisu dala očekivane rezultate i pored velikih ulaganja. 
Izvesno je da tek vraćanje cena nafte na ekonomski rentabilan nivo može donekle da obnovi interesovanje kompanija za ove poslove, ali se to svakako neće brzo dogoditi. 
I ranije je bilo krupnih ekoloških primedbi u vezi sa eksploatacijom škriljaca, ali je, kako se ističe, odnedavno pad cena nafte uneo nove nepogodnosti koje su uticale da mnoge gigantske petrolejske kompanije počinju da beže od škriljaca i oni se više ne preporučuju kao spasonosno rešenje i zamena za ruski gas. 
Pad cena nafte na svetskim berzama inicirali su američki potezi na naftnom tržištu – ne bi li se, iz već poznatih razloga, oslabila ruska ekonomija, međutim, malo je čudno kako je taj plan izveden kada, prema poslednjim sagledavanjima, ispada da SAD na taj način poveliku štetu prave i svojim kompanijama, koje su poslednjih godina imale „škriljačni bum”, a koji bi ove godine mogao da doživi svoj kraj, navodi taj list. 
Međunarodna agencija za energiju (IEA) smatra da će niske cene nafte ove godine smanjiti investicije u proizvodnju ovog energenta iz škriljaca u SAD za deset odsto. 
Prema podacima te agencije, za 98 odsto američkih izvora nafte iz škriljaca granica isplative proizvodnje je pri ceni barela nafte od 80 dolara, a niža cena nafte od navedene ima negativne posledice po investicije u škriljce. 
Barel nafte je, podseća se, pao osetno ispod te cene i zato se očekuje se da američka proizvodnja nafte iz škriljaca ove godine zabeleži najmanju stopu rasta u poslednje četiri godine. 
U Evropi, prema najnovijoj studiji nemačke konsalting firme „Nju enerdžži vač“, finansijski i ekološki troškovi vezani za proizvodnu nafte i gasa iz škriljaca sprečavaju, barem u narednih deset godina , ostvarenje bilo kakvog profita od prodaje tako dobijenih energenata, a uz to se ukazuje i na štete I troškove tih metoda po životnu sredinu. 
Proces hidrauličnog lomljenja stena (frakinga) mogao bi da zagadi pijaću vodu u Evropi i izazove ozbiljne ekološke štete, navodi se u studiji i dodaje da postoje velike razlike između uslova za proizvodnju gasa iz škriljaca u Nemačkoj i SAD, kao što je gustina naseljenosti, pa su rizici i troškovi osetno veći. 
List ističe da, sudeći po navedenim činjenicama, nedavni predlozi potpredsednika SAD Džozefa Bajdena premijeru Aleksandru Vučiću o tome da Srbija koristi američki gas dobijen iz škriljaca kao zamenu za „Južni tok” – veoma brzo su pali u vodu. 
Isto bi, kako se navodi, moglo da se kaže i za nedavno zalaganje britanskog ministra energetike Majkla Felona da umesto ruskog gasa što pre počnu da se koriste lokalna ležišta škriljaca u Evropi, jer sada je jasno da ni od toga nema ništa. 
U međuvremenu zemlje centralnog i istočnog dela EU, kao i zemlje zapadnog Balkana, još nemaju nikakvo konkretno i adekvatno rešenje kako će i otkuda dobijati gas, kada Rusija 2019. godine, kako ja najavila, zatvori slavine gasa preko Ukrajine.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.