Engleski pisac Kazuo Išiguro dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Nobelovu nagradu za književnost ove godine dobio je engleski pisac Kazuo Išiguro.

Išiguro je nagrađen zbog svojih „romana velike emotivne snage, koji je otkrio provaliju ispod našeg lažnog osećaja povezanosti sa svetom“, navodi se u obrazloženju.

Rođen je 1954.godine u Nagasakiju, a porodica mu se preselila u Englesku 1960. Dosad je napisao osam  knjiga proze.

Išigurov najpoznatiji naslov, roman Na kraju dana, osvojio je Bookerovu nagradu godine 1989. Roman Nikada me ne ostavljaj (2005) književni kritičari časopisa Time uvrstili su među stotinu najboljih romana na engleskom jeziku svih vremena. Ova romana prevedena su i na srpski jezik.

Autor je osam romana i više filmskih i TV scenarija.

U poslednjem romanu Pokopani džin (Buried Giant) iz 2015. Išiguro istražuje povezanost sećanja i zaborava, istorije i sadašnjosti, fantazije i realnosti.

Britanski romanopisac i scenarista nije pominjan među favoritima za ovogodišnju Nobelovu nagradu, a uoči objavljivanja dobitnika na  kladionicama su najbolje stali kenijski pisac Ngugi va Tiongo, Japanac Haruki Murakami i kanadska književnica Margaret Atvud.

Podsetimo, prošlogodišnji dobitnik bio je Bob Dilan.

Na medalji su ugravirane reči iz Vergilijeve Eneide: Inventas vitam juvat excoluisse per artes (odnosno, „oni koji su svojim znanjem učinili život na zemlji boljim“).

Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se od 1901. godine, a prvi je dobitnik bio francuski pesnik i filozof Suli Prudom.

Oko dodele Nobelove nagrade za književnost često su se razvijale polemike, međutim mišljenje javnosti posebno su podelila dvojica laureata: prošlogodišnji dobitnik Bob Dilan i italijanski dramaturg i glumac Dario Fo, koji je nagrađen 1997.

Sporna je bila i dodela 1974. godine, kada su nagradu dobili članovi odbora za dodelu nagrade, Šveđani Ejvind Jonson i Hari Martinson, a te su godine, na primer, bili nominirani i Grejem Grin, Sol Belou i Vladimir Nabokov.

Francuski filozof Žan-Pol Sartr odbio je nagradu 1964. godine, i do danas ostao jedini koji je to učinio.

Nobelova nagrada nije zaobišla Amerikance Folknera, Hemingveja i Stejnbeka, Nemce Mana, Boela i Grasa, Francuze Andrea Žida, Albera Kamija i Le Klezio. Nisu zaboravljeni ni Kipling, Beket i Garsija Markez.

No i na listi „nedobitnika“ ima mnogo uglednih imena poput Džozefa Konrada, Augusta Strindberga, Džejms Džojsa, Rajnera Marije Rilkea, Marsela Prusta, Pola Valerija, Horhea Luisa Borhesa, Bertolta Brehta, Virdžinije Vulf…

Od 1901. do 1985. samo osam dobitnika nije bilo iz Evrope ili Sjedinjenih Država. Indija, na primer, ima samo jednoga Nobelovca (Tagore, 1913.), kao i arapski set (Egipćanin Naguib Mahfouz, 1988.).

Međutim, osamdesetih godina 20. veka raste interesovanje za neevropske pisce pa je tako 1986. nagradu primio prvi Afrikanac, Nigerijac Vole Sojinka, 2000. prvi Kinez Gao Singđen, a 2006. prvi Turčin Orhan Pamuk.

Kada je reč o ženama, do 1990. nagradu je primilo samo šest od 14 laureatkinja, a i tu se prekida tradicija favoriziranja Evrope pa 1991. nagradu dobija Južnoafrikanka Nadin Gordimer, a 1993. Afroamerikanka Toni Morison.

Zadnjih deset dobitnika nagrade za književnost su Bob Dilan, Svetlana Aleksievič, Patrik Modiano, Alis Munro, Mo Jan, Tomas Transtremer, Mario Vargas Ljosa, Herta Miler, Žan-Mari Gistav Le Klezio i Doris Lesing.