Epl posle kazne EU ‘beži’ u Veliku Britaniju?

Nova pravila EU, nakon realizacije Bregzita, više neće biti obavezujuće za London koji će u tom slučaju moći da preuzme ulogu evropskog Hong Konga.

Eplu, koji ima 230 milijardi dolara keša od višegodišnje dobiti, ne bi trebalo da bude problem da isplati 13 milijardi evra zaostalog poreza Irskoj, što mu je u utorak naredila EK, ali zbog toga bi se mogla naći u problemu cela EU u kojoj države velikim korporacijama daju poreske povlastice kako bi ih, kao velike poslodavce, zadržale na teritoriji.

Pogođena bi, iako posredno, mogla biti i Amerika (SAD), gde Kongres nekoliko poslednjih godina raspravlja o mogućim varijantama olakšica za repatrijaciju dobiti koju velike korporacije, zbog nepovoljnog američkog korporativnog poreza od 35 odsto, drže u raznim ofšor zonama. Prema procenama američkog ministarstva finansija, na inostranim računima danas je oko dve hiljade milijardi zadržane korporativne dobiti. Osim Epla, među prozvanima su najčešće velike IT korporacije Majkrosoft, Gugl, Cisko i Orakl. 

Prošle je godine, u pokušaju da bar deo tog odbeglog novca vrati u državnu blagajnu, američki predsednik Barak Obama predložio je zakon kojim bi korporacije koje novac od dobiti drže na inostranim računima bile obavezne da plate 14 odsto poreza na postojeću zalihu, nezavisno od toga da li nameravaju da novac unesu u SAD ili zadrže na inostranim računima, a svaka nova dobit zadržana na inostranim računima oporezivala bi se po minimalnoj stopi od 19 odsto. Kongres je tada odbio Obamin predlog. Uoči izbora, teško je poverovati da će neko obnoviti raspravu. 

Preterano oštra poreska politika Evropske unije mogla bi, čulo se juče u istupima američkih analitičara, značajno da umanji količinu novca koji bi repatrijacijom inostrane dobiti u budžet SAD mogle da uliju velike kompanije. Zagrize li u te rezerve Brisel, američki stimulus za povraćaj moraće da bude znatno veći od svih predloženih. Kompanijama poput Epla u suprotnom će i dalje biti isplativije da drže novac na ofšor računima nego da pristanu na današnju američku korporativnu stopu od 35 odsto, piše u redakcijskom komentaru Njujork tajmsa. 

Nova agresivna poreska politika EU, protiv koje su i Epl i Irska najavili žalbe, mogla bi se pokazati dobrom za kreatore novih britanskih politika, u vreme kada se Velika Britanija priprema za izlazak iz Evropske unije. Nova pravila EU, nakon realizacije Bregzita, više neće biti obavezujuće za London koji će u tom slučaju moći da preuzme ulogu evropskog Hong Konga, poreskog raja na ostrvu pokraj EU. Takva politike biće, međutim, sasvim sigurno predmet tvrdih pregovora između Brisela i Londona kojima će se definisati budućnost Ujedinjenog Kraljevstva nakon Bregzita. 

Epl i Irska nisu se prvi našli na meti evropske poverenice za tržišno takmičenje Margret Vestager. Tokom godina na sličnom udaru evropskih regulatora, ali s manjim finansijskim posledicama, našle su se multinacionalne korporacije poput Starbaksa, Amazona, Fijata, BP i BASF-a, a pod istragom je sporazum Luksemburga s Mekdonaldsom. Na listi poreskih dužnika našlo se zasad ukupno 35 velikih kompanija. 

Evropska komisija u suprotnom je uzdržana kada je reč o mešanju u poreske politike pojedinih država, koja se smatra delom zadržanog suvereniteta pojedinih država, ali zabranjeno je davati posebne poreske povlastice pojedinim kompanijama. Čak i u ovom, zasad poslednjem slučaju, kao dužnik je prozvan tek Epl, koji bi zadržani novac morao, propadnu li žalbe, uplatiti u irski državni budžet. Država Irska dobila je zasad tek strogu opomenu za zloupotrebu državnih subvencija i nelojalnu konkurenciju u privlačenju velikih korporacija.