Godišnja stopa inflacije u evrozoni dostigla je 2,6 odsto u julu, blago je veća od 2,5 odsto zabeleženih u junu, dok je u celokupnoj Evropskoj uniji (EU) za isti period narasla sa 2,6 odsto u junu na 2,8 odsto u julu, podaci su Eurostata. Glavni krivac za rast inflacije na kontinentu je poskupljenje usluga.
Godinu dana ranije, inflacija u julu je bila 5,3 odsto za evrozonu, dok je za EU rast cena dostizao 6,1 odsto.
Najveći doprinos međugodišnjoj stopi dale su usluge (skok od čak 1,82 procentna poena – pp), zatim „hrana, alkohol i duvan“ (+0,45 pp), neenergetski industrijski proizvodi (+0,19 pp) i energija (+0,12 pp).
Srbija je zabeležila sličnu situaciju prošlog meseca kao i EU. Nakon smanjenja na 3,8 odsto u junu, međugodišnja inflacija je u julu zabeležila skok od 4,3 odsto.
Razlog za to je, prema poslednjim izjavama guvernerke Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković „serija jednokratnih poskupljenja“ (hleba, usluga slanja paketa, putarina), kao i skok cena pojedinih primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu.
To se odrazilo i na rast cena proizvoda i kod nas, a Tabaković je posebno istakla primer kafe i kakaoa, kako je prošle nedelje zabeležila Nova Ekonomija.
Najniže godišnje stope inflacije na kontinentu registrovane su u Finskoj (0,5 odsto), Letoniji (0,8 odsto) i Danskoj (ravno jedan odsto).
Najveće godišnje stope zabeležene su u Rumuniji (5,8 odsto), Belgiji (5,4 odsto) i Mađarskoj (4,1 odsto).
U poređenju sa junom 2024. godine, godišnja inflacija je pala u devet država članica, a ostala stabilna u četiri i porasla u četrnaest država članica.