Nakon smanjenja na 3,8 odsto u junu, međugodišnja inflacija je u julu zabeležila skok od 4,3 odsto. Razlog za to je, prema rečima guvernerke Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković, serija jednokratnih poskupljenja (hleb, usluge slanja paketa, putarine) i skok cena pojedinih primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu. To se odrazilo i na rast cena proizvoda i kod nas, a Tabaković je posebno istakla primer kafe i kakaoa.
Na predstavljanju ovomesečnog izveštaja o inflaciji, guvernerka je navela da, pošto će navedena poskupljenja ostati u obračunu međugodišnje inflacije u narednih godini dana (ali i zbog većeg od očekivanog rasta domaće tražnje), NBS sada očekuje nešto sporiji pad inflacije u narednom periodu.
„Inflacija će najpre usporiti na oko četiri odsto krajem ove godine, a zatim će se tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto“, rekla je ona.
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević očekuje se da će inflacija nastaviti globalno da usporava zahvaljujući nižim svetskim cenama nafte i nižim troškovnim pritiscima koji se odnose na primarne proizvode i sirovine za proizvodnju.
Gas i nafta poskupljuju zbog sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku
I on je ponovio da je na privremeni skok inflacije u Srbiji u julu uticalo, između ostalog, povećanje cena određenih proizvoda.
„Videli smo da se na međunarodnim tržištima mnogo priča o kafi i kakau, a to su proizvodi koji se koriste u proizvodnji velikog broja konditorskih proizvoda, ali i velikog broja proizvoda prerađivačke industrije, što se održava i na rast cena na domaćem tržištu“, rekao je on.
On je naveo da se u trećem tromesečju 2025. godine očekuje da će se inlfacija približiti cilju od tri plus/minus 1,5 odsto.
Govoreći o cenama hrane, on je naveo da smo u junu ove godine prvi put imali da cena grupe „hrana i bezalkoholna pića“ ima negativan rast na međugodnišnjem nivou od 0,1 procenata, „što znači da su se te cene u potpunosti smirile“.
Jakovljević je naveo i da su cene povrća na međugodišnjem nivou oko 15 ili 16 odsto niže u odnosu na pre godinu dana.
„To su cene koje će nastaviti da doprinose nižoj inflaciji odnosno smanjenju inflacije“, rekao je on.
Laž. Moj džep zna bolje od bilo kakve statistike. Zarađujem više u evrima, ali trošim još više u dinarima nego ikada.