Evropska komisija produžila je na još deset godina dozvolu za upotrebu glifosata, herbicida koji se naviše koristi kao hemijsko sredstvo u poljoprivredi u svetu, jer EU članice nisu uspele da se slože oko predloga za njegovo ukidanje. Sadašnja dozvola za glifosat trebala je da istekne 15. decembra 2023. godine
„Glifosat je u potpunosti ponovno analiziran u rigoroznom procesu koji je trajao četiri godine (između 2019. i 2023.) i u kojem je uzeta u obzir znatna količina naučnih informacija. I ranija i trenutna procena nisu utvrdile kritične probleme,“ piše u saopštenju Evropske komisije.
Nešto ranije predlog Komisije da se produži dozvola za upotrebu glifosata do 2033. godine nije uspeo da dobije potrebnu većinu na Žalbenom odboru ni za ni protiv, pa je Evropska komisija odlučila da sama donese tu odluku.
Za odluku na odboru potrebna je takozvana kvlaifikovana većina, odnosno za nju mora da glasa najmanje 55 posto država članica, ili 15 njih koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva u EU.
Da li je glifosat kancerogen?
Na osnovu procene svih dostupnih informacija, trenutno nema dokaza potrebnih da se glifosat klasifikuje kao kancerogen, dodaje se u saopštenju Evropske komisije.
Evropska agencija za hemikalije (ECHA) je 30. maja 2023. usvojila mišljenje o klasifikaciji i obeležavanju glifosata koje je potvrdilo da on ne može da se klasifikuje kao kancerogen (niti mutageni ili toksični za reprodukciju).
Ovo mišljenje potvrđuje ranije mišljenje ECHA objavljeno 2017. godine, a to je i mišljenje koje deli većina velikih regulatornih agencija širom sveta.
Sredinom oktobra Stalni odbor za biljke, životinje, hranu i hranu za životinje (SCOPAFF) takođe nije uspeo da dobije potrebnu kvalifikovanu većinu ni za odbacivanje ni za prihvatanje predloga i zbog toga je predlog upućen na Žalbeni odbor, koji takođe nije mogao da donese odluku.
Kako se objašnjava reč je o odluci koji Komisija može da donese, ali uz kontrolu država članica. Taj se postupak u žargonu EU-a naziva „komitologija“. Tu kontrolu države članice ostvaruju kroz posebne odbore u čiji sastav ulaze predstavnici vlada država članica, a predsjedava im predstavnik Komisije.
„U skladu sa pravilima komitologije, u nedostatku kvalificirane većine na Žalbenom odboru, Komisija je zakonski obvezna donijeti odluku prije isteka trenutnog odobrenja (15. decembra 2023.),“ navodi Evropska komisija.
Dodaje se da je Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) „nije identifikovala kritična područja zbog kojih bi bilo potrebno sprečiti obnovu tog odobrenja“.
Srbija je poslednjih meseci imala dosta problema zbog izvoza voća, povrća, ali i gotovih proizvoda u EU, zbog toga što su u njima bile prisutne nedozvoljene količine ostataka hemijskih sredstava koja se koriste kao preparati za zaštitu bilja.
Kako je nedavno prenela Nova ekonomija, Srbija inače namerava da ubuduće elektronski kontroliše distrubuciju hemijskih sredstava koja se koriste za zaštitu bilja, a nedavno je ukinuto korišćenje, 113 preparata za zaštitu bilja, fungicida i insekticida, čije dozvole za primenu na srpskom tržištu istekle prošle nedelje.
„Srbija bi morala da zabrani duplo više preparata za zaštitu bilja“