Evropa mora ulagati dvostruko više novca nego što se ulagalo u obnovu posle Drugog svetskog rata – samo da bi se zaustavilo sve veće ekonomsko kaskanje za rivalima kao što us SAD i Kinom, jedan je od zaključaka iz plana za povećanje konkurentnosti EU „Budućnost evropske konkurentnosti: Strategija konkurentnosti za Evropu“.
Cilj izveštaja je da se pokaže put da EU prevaziđe nisku produktivnost i slab rast, kao i zaostajanje za Sjedinjenim Državama i Kinom.
Tvorac ovog izvešataja je bivši predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, koji je istakao da je EU potreban nivo investicija bez presedana, više nego dva puta veći od američkog „Maršalovog plana“ kojim je u Zapadnu Evropu tokom kasnih četrdesetih i ranih pedesetih godina prošlog veka usmereno 13 milijardi dolara, što bi danas bilo oko 150 milijardi.
On traži da EU emituje novi zajednički kredit za finansiranje potreba industrije i odbrane, čemu se protivi više vlada.
Isto tako, Dragi je rekao i da evropski cilj da do sredine veka spusti emisije gasova sa efektima staklene bašte na nulu nudi EU priliku da izgradi i izvozi čiste tehnologije širom sveta.
U izveštaju se ukazuje da su u centru evropskih ekonomskih problema troškovi energije za industriju koja sada mora da plaća za struju 158 odsto više nego u SAD, a za gas 345 odsto više.
Kao vid podrške, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da EU, kako bi bila konkurentna, najpre mora da savlada zelenu i digitalnu tranziciju, odnosno da podrži dekarbonizaciju industrije kroz inovacije i da to pretvori u konkurentsku prednost.
„Ključni koncepti su pristup kritičnim sirovinama i osnovnim komponentama, jake energetske i digitalne mreže“, rekla je Fon der Lajen, prenosi Beta.
U izveštaju se navodi kako je EU postavila niz ambicioznih ciljeva, kao što je postizanje visokog nivoa socijalne uključenosti, postizanje neutralnosti ugljenika i povećanje geopolitičke relevantnosti – koje zavise od održavanja solidnih stopa ekonomskog rasta.
Sporiji rast produktivnosti u EU dovodi do usporenog ekonomskog napretka, što dodatno otežava ispunjenje ovih zadatih ciljeva, naročito u poređenju sa bržim rastom SAD u poslednje dve decenije, dok Kina ubrzano smanjuje „svoj zaostatak“ i postaje ozbiljan konkurent na globalnom tržištu.
Sa druge strane, ekonomski rast u EU je konstantno sporiji nego u Sjedinjenim Državama u poslednje dve decenije.
Razlika između EU i SAD u nivou BDP-a po cenama iz 2015. godine postepeno se povećavala sa nešto više od 15 odsto u 2002. godini na 30 odsto u 2023. godini – dok se na osnovu pariteta kupovne moći (PPP) beleži jaz od 12 odsto.
Posmatrajući BDP po glavi stanovnika, jaz između EU i SAD se sporije povećavao, ali je i dalje značajan, te je tako PPP dostigao sa 31 odsto 2002. godine, danas 34 odsto.
U izveštaju se zaključuje kako se približno 70 odsto jaza u BDP-u po glavi stanovnika, prema paritetu kupovne moći, objašnjava nižom produktivnošću u Evropskoj uniji.
EU: Godišnja inflacija blago ubrzala na 2,8 odsto