Podstaknuta poremećajima u bankarstvu u SAD i Evropi, Evropska komisija je predložila nova pravila za spasavanje banaka u teškoćama, ali bez uspostavljanja jedinstvenog sistema garancije za uloge na nivou EU, prenosi agencija Beta.
Predloženi tekst, o kojem će morati da pregovaraju države članice i poslanici Evropskog parlamenta, ima za cilj da podstakne upotrebu „zaštitnih mreža“ koje finansira sam bankarski sektor, umesto da se pribegava državnim fondovima, kako bi se zaštitile štediše u slučaju propasti malih i banaka srednje veličine.
„Finansijske institucije EU su dobro kapitalizovane, visoko likvidne i pod strogim nadzorom“, ali u vremenima krize države imaju tendenciju da se više oslanjaju na novac poreskih obveznika, nego na šeme garancije depozita koje finansira bankarska industrija, primećuje Komisija.
Po okviru, srednjim bankama može biti teško da pristupe garantnim šemama.
Brisel stoga želi da omogući ovim ustanovama lakši pristup finansiranju iz garantnih fondova kako bi ispunili uslove potrebne za zaštitu svojih štediša u slučaju krize čime se smanjuje i rizik od „širenja zaraze“ na druge banke.
Nedavni kolaps u Banke Silicijumske doline u SAD (SVB) i „Signature Bank“, a zatim hitno preuzimanje banke „Credit Suisse“ od strane banke-njene „sunarodnice“ UBS, i turbulencija nemačkih banaka na berzi, nedavno su izazvali strahove od šire krize bankarstva.
„Ove propasti banaka u Sjedinjenim Državama i Švajcarskoj, i nastale tenzije, podsećaju nas zašto nam je potreban jak i funkcionalan sistem da se nosimo sa svim bankama, bez obzira na veličinu, kada naiđu na probleme“, rekao je Dombrovskis.
Bankarska kriza (ne)može da pomogne dužnicima