Srbija

29.03.2023. 14:10

Danas online

Autor: Nova ekonomija

Bankarska kriza (ne)može da pomogne dužnicima

Nova ekonomija, Paola Felix Meza

Srbija

29.03.2023. 14:10

Euribor, međubankarska kamatna stopa na evre koja se koristi za određivanje kamatnih stopa za kredite vezane za tu valutu, raste već duže od godinu dana i povećava rate kredita. Ekonomisti ocenjuju da će kamatne stope centralnih banaka nastaviti da rastu zbog visoke inflacije.

Kako je preneo Danas online, pre godinu dana tromesečni euribor je bio negativan – minus 0,477 odsto. Pošto se promenljive kamatne stope na kredite, najčešće stambene, formiraju tako što se na euribor doda neka bankarska marža, jasno je da su klijenti itekako imali koristi od ove čudne situacije.

Tako je recimo za kredit za koji je kamatna stopa marža od 3,2 odsto plus tromesečeni euribor, nominalna kamatna stopa iznosila 2,7 odsto.

Kako je inflacija postajala sve veća i upornija, centralne banke, pa i Evopska centralna banka su podizali svoje ključne kamatne stope, što je guralo i euribor na gore.

Tako je do 10. marta tromesečni euribor skočio na 2,98 odsto.

Globalne banke su do turbulencije na bankarskom tržištu očekivale da će ECB dizati kamatnu stopu do četiri odsto (sada je na tri odsto), ali sada očekuju da će stati na 3,5 odsto.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je nakon posljednjeg povećanja kamatne stope prije desetak dana izjavila da su tenzije na finansijskom tržištu unijele neizvjesnost i da se nisu obavezali ni da dalje povćavaju kamatnu stopu niti su završili sa njenim povećanjem.

OTPLATA STAMBENOG KREDITA

Koliki je rast kamata bio šok za budžete bankarskih dužnika u prethodnih godinu dana najbolje se vidi na primeru nekog ko otplaćuje stambeni kredit.

Ako je neko pre četiri, pet godina kupio stan od 60.000 evra kreditom na 20 godina i učešćem od 20 odsto (iznos kredita je 48.000 eura) sa kamatnom stopom 3,2 odsto plus tromesečni euribor, pre tačno godinu dana plaćao je ratu od oko 260 eura.

Danas, nakon rasta euribora na tri odsto, njegova nominalna kamatna stopa je 6,2 odsto, a rata kredita oko 345 eura ili za trećinu veća nego prije godinu dana.

Ipak, od 10. do 16. marta desila se neobična stvar, jer je euribor sa 2,98 odsto pao na 2,65 odsto, iako nije bilo naznaka da inflacija usporava. Da bi se zatim vratio na nivo od tri odsto.

Ovo je posebno bitno za one koji imaju tromesečni euribor u sastavu svoje kamatne stope, jer se on usklađuje svaka tri meseca. Upravo je 31. mart, kao kraj prvog kvartala uobičajen datum usklađivanja kamatnih stopa sa euriborom.

Pad euribora desio se u vreme kada je Banka Silicijumske doline propala i kada je pod pokroviteljstvom države objavljeno preuzimanje uzdrmane banke Kredi Svis (Credit Suisse) od najveće švajcarske banke UBS.

Rast Euribora uticaće na polovinu kredita u Srbiji, procenjuje NBS

Finansijsko tržište je očigledno procenilo da će centralne banke zbog problema sa bankama usporiti ili čak zaustaviti rast kamatnih stopa što se odrazilo na euribor.

Ekonomista Vladimir Vučković objašnjava da će kamatne stope centralnih banaka nastaviti da rastu usled visoke inflacije:

Došlo do problema u bankarskom sektoru, prvo SAD, pa Evrope i pokazalo se da osim realnom sektoru ni finansijskom ne odgovara ovaj rast kamatnih stopa.

Prema njegovim rečima, sada se centralne banke, pre svega Evropska centralna banka, suočava sa dva problema.

„Pored straha od recesije, javlja se i strah od krize u bankarskom sektoru. FED (Američke Federalne Rezerve) je već osetio pritisak i usporio povećanje kamatne stope na 0,25 odsto, a prethodno se mislilo da može i više“, napomijje nekadašnji član Fiskalnog saveta Srbije.

Kao što berze tumače buduća dešavanja, tako se i na ovom delu finansijskog tržišta procenjuje šta će raditi centralne banke, dodao je Vučković.

Slaviša Tasić, ekonomista i autor bloga Tržišno rešenje ističe da je istina da su kamate malo pale, ali ne iz dobrog razloga:

Kamate su pale zbog loše situacije. A ako je loše za banke, u nekoj narednoj fazi može biti loše za sve. Istina, ko ima kredit sa fleksibilnom kamatnom stopom može da ima koristi od tog pada euribora, ali ako dođe do rasta inflacije, manjeg privrednog rasta, da ljudi ostanu bez posla, onda to nije dobra vest.

Tasić napominje da taj pad kamata nije došao zato što smo pobedili inflaciju.

Rast euribora, veća rata kredita

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.