Vesti iz zemlje

25.07.2022. 11:37

Nova ekonomija O.Bojić

Autor: Nova Ekonomija

Rast Euribora uticaće na polovinu kredita u Srbiji, procenjuje NBS

Foto: Paola Felix Meza

Povećanje euribora, osnovne kamatne stope po kojoj banke u EU pozajmljuju međusobno novac, uticaće na građane koji su podigli kredite u evrima, sa varijabilnom kamatom. Trenutno 45,5 odsto ukupnih kredita stanovništvu indeksirano je u evrima, navela je Narodna banka Srbije (NBS), od kojih oko četiri petine (79,2 odsto) čine krediti po varijabilnoj kamatnoj stopi.

Građani koji imaju stambene kredite u evrima zabrinuti su zbog rasta Euribora jer zbog povećanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke biće skuplji i stambeni krediti, odnosno biće povećane rate na kredite u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom.  

Evropska centralna banka (ECB) podigla je kamatne stope za 50 baznih poena prošle nedelje, na 0,50 odsto, što je prvo toliko povećanje od jula 2011. godine.

Koliko se očekuje da će rate stambenih kredita građanima biti veće zbog ovog povećanja? 

Povećanje referentne kamatne stope ECB može uticati na domaće finansijsko tržište preko kamatnih stopa i odnosiće se na kredite koji su indeksirani u evrima, pri čemu je 45,5 odsto plasmana stanovništvu indeksirano u evrima (54,4 odsto je u dinarima) dok je kod privrede oko 77 odsto plasmana u evrima (u dinarima je 22,5 odsto), prema podacima na kraju juna, ocenjuje NBS.

„Kamatna stopa će se promeniti samo kod onih kredita koji su odobreni po varijabilnoj kamatnoj stopi, dok u slučaju kredita odobrenih po fiksnoj kamatnoj stopi, kojih je oko 22 odsto ukupno u evrima (privredi i građanima), neće se promeniti rata. Iznos troškova otplate (anuiteta) za kredite odobrene po varijabilnoj kamatnoj stopi zavisi od vrednosti glavnice, visine kamatne stope, kao i od toga kada je kredit inicijalno uzet i na koji period, jer se menja struktura glavnice i kamate tokom otplatnog perioda. Zbog toga je nezahvalno davati procene koliko će rate biti povećane“, odgovaraju u NBS.

Učešće kredita u evrma odobrenih građanima po fiksnoj kamatnoj stopi iznosi 20,5 odsto, a kod privrede 22,3 odsto.

U 2021. GODINI DUG BANKAMA U SRBIJI DOSTIGAO 3,14 BILIONA DINARA

Svakako, uzimajući u obzir da su povećanja kamatnih stopa koja najavljuje ECB ipak umerena, ne treba očekivati, kako veruju u NBS, značajnije povećanje kamatnih stopa i rata kredita. 

Prosečna ponderisana kamatna stopa u maju ove godine, na novoodobrene kredite privredi u evrima iznosila 2,4 odsto i nije promenjena u odnosu na kraj 2021, dok je ta stopa za kredite stanovništvu iznosila 3,6 odsto i bila je za 0,2 procentna poena viša u odnosu na kraj prošle godine“, kažu u NBS.

Zbog rasta inflacije u evro zoni očekuje se da će Evropska centralna banka nastaviti sa oštrijom monetranom politikom i povećanjem Euribora. 

U NBS kažu da se dalje zaoštravanje monetarnih uslova očekuje i na narednim sastancima ECB, kako bi se osiguralo da se inflacija u srednjem roku vrati na cilj od dve odsto.

Aleksandar iz Beograda podigao je stambeni kredit pre dve godine u evrima sa varijabilnom kamatanom stopom.

„Znam da je povećan Euribor, ali ne znam za koliko će banka povećati ratu zbog toga. Kad sam odlučio da kupim stan, stambeni krediti sa fiksnom kamatom su bili skuplji, kamatna stopa je bila veća u odnosu na varijabilnu i nisam imao izbora“, kaže Aleksandar.  

Stručnjaci ocenjuju da će građani koji su podigli kredit kad je Euribor bio na minimumu osetiti povećanje kreditnih rata na jesen. Ko je prošle godine podigao stambeni kredit kad je šestomesečni Euribor bio minus 0,54 odsto kamatna stopa je bila 2,5 odsto, dok sada Euribor (šestomesečni) iznosi 0,63 i kamata može biti povećana na oko 3,6 odsto, napisao je ekonomista Goran Radosavljević na Twitteru. 

„S obzirom na povoljnu makroekonomsku perspektivu Srbije i očuvan kreditni rejting Srbije, povećanje kamatnih stopa sa tržišta novca u zoni evra ne mora u potpunosti da se prelije na rast kamatnih stopa na nove kredite u evrima na domaćem tržištu. Zato što u uslovima visoke konkurencije banaka na domaćem tržištu, moguće je očekivati da deo povećanja troškova izvora finansiranja banke kompenzuju sniženjem svojih marži“, smatraju u NBS.

NBS: PALA CENA ZLATA ZBOG STRAHA INVESTITORA

U NBS kažu da se dalje zaoštravanje monetarnih uslova očekuje i na narednim sastancima ECB, kako bi se osiguralo da se inflacija u srednjem roku vrati na cilj od dve odsto.

Zaoštravanje monetarne politike ECB-a zbog uticaja na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu može uticati da investitori zahtevaju veće prinose, što bi za posledicu moglo da ima i manji priliv kapitala po tom osnovu u zemlje u usponu, uključujući i Srbiju. S druge strane, smatramo da strane direktne investicije ne bi trebalo da budu znatnije pogođene, s obzirom na to da ova vrsta investitora više pažnje pridaje makroekonomskoj stabilnosti i strukturnim pokazateljima zemlje u koju ulaže nego uslovima u zemlji iz koje potiče, jer su to po svojoj prirodi dugoročna ulaganja“, ocenjuju u NBS.

Pored toga, kako naglašavaju u NBS, zahvaljujući smanjenoj fiskalnoj i spoljnoj neravnoteži prethodnih godina povećana je otpornost domaće ekonomije na rizike iz međunarodnog okruženja i smanjena zavisnost od eksternih izvora finansiranja.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.