Evropska unija (EU) je u 2020. godini iz sopstvene proizvodnje zadovoljila samo 42 odsto svojih energetskih potreba, dok je ostatak, 58 odsto svoje potrošnje, podmirila uvozom. Rusija je glavni dobavljač EU kada se radi o prirodnom gasu, nafti i uglju, navodi Eurostat.
„Energetski miks“ Evropske unije je u 2020. godini 35 odsto činila nafta i naftni derivati, 24 odsto prirodni gas, 17 odsto činili su obnovljivi izvori energije, 13 odsto nuklearna energija i 11 odsto čvrsta fosilna goriva.
Rusija je glavni dobavljač EU kada se radi o prirodnom gasu, nafti i uglju koji su ,inače, osnovni energetski proizvodi evropskog „energetskog miksa“.
U 2020. godini uvoz iz Rusije je zadovoljio 24 odsto energetskih potreba EU.
Nemačka se plaši nestašice gasa, pokrenula plan za vanredne situacijePrirodni gas je glavno gorivo za proizvodnju struje i grejanje u Evropskoj uniji i on se najviše uvozio iz Rusije. U 2020. godini, EU je 46 odsto prirodnog gasa uvezla iz Rusije čime je zadvoljila 41 odsto bruto raspoložive energije dobijene iz prirodnog gasa.
Na drugom mestu po uvozu iz Rusije bila je sirova nafta, koja je neophodna za proizvodnju goriva za transport i petrohemijsku industriju. U 2020. godini je 26 odsto sirove nafte uvezeno iz Rusije čime je EU zadovoljila 37 odsto svojih potreba.
EU je najmanje zavisila od Rusije kada se radi o uvozu čvrstih fosilnih goriva ( kao što je ugalj), pa je uvoz iz te zemlje pokrio 19 odsto potrošnje čvrstih fosilnih foriva u EU. U 2020. godini Unija je uvezla 53 odsto kamenog uglja iz Rusije, čime je pokrila 30 odsto potrošnje kamenog uglja u EU.
Srbija u ralјama energetske politike EU, ili zašto plaćamo karbonske kvote