EU: Visoka taksa zbog emisije CO2 očekuje turske izvoznike

Zbog uvođenja prekogranične takse na ugljen-dioksid (CO2 ) za izvoz u Evropsku uniju turski proizvođači cementa, aluminijuma, električne energije i čelika od 2026. godine izdvajaće od 399 do 771 miliona evra godišnje, prenosi Balkangreenways. U poređenju sa sadašnjim cenama ta taksa bi činila 50% cene cementa, 18% cene aluminijuma i devet odsto cene čelika.

Turska je među deset najvećih izvoznika cementa, aluminijuma i čelika u EU, pa će nove mere tu zemlju učinitu jednom od najviše pogođenih novom najavljenom merom takozvanog prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism (CBAM)).

Studija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazala je da bi firme iz Turske 2026. morale da na ime prekogranične takse na CO2 plate 771 milion evra, a taj iznos bi se smanjio na 399 miliona evra ako bi se taksa obračunavala samo na direktne emisije.

Prema paketu Fit for 55, koji je nedavno predstavila Evropska komisija, CBAM će biti uveden od 2026, nakon prelaznog perioda od 2023. do 2025.

Evropska komisija je saopštila da će se taksa plaćati samo na direktne emisije, kao i da će proceniti da li će se ona proširiti na drugu robu i indirektne emisije. To znači da bi se plaćala na svu robu koja je proizvedena korišćenjem električne energije proizvedene iz fosilnih goriva.

Studija EBRD rezultat je njene saradnje sa turskim ministarstvom ekologije na analizi posledica prekogranične takse na CO2 za firme u toj zemlji. Plaćanja takse bi predstavljalo 0,07% očekivanog turskog BDP -a za 2023, pod uslovom da predlog Evropske komisije stupi na snagu početkom te godine, saopštila je EBRD.

Turska već ima sistem merenja, izveštavanja i verifikacije emisija koji je sličan Sistemu za trgovinu emisijama EU (EU ETS). Kako bi ispunila i poboljšala svoje klimatske ciljeve, Turska bi, kako se navodi u studiji, mogla da razmisli o preduzimanju novih koraka.

To je, na primer, ratifikacija Pariskog klimatskog sporazuma, postavljanje sektorskih i nacionalnih ciljeva za dostizanje neto nultinh emisija ugljenika i uvođenje nacionalne šeme za trgovanje emisijama. Te mere bi mogle da joj pomognu da izbegne trošak prekogranične takse na CO2.

KREDITI USLOVLJENI EMISIJAMA CO2

U analizi turske kompanije se upozoravaju da će za njihovo finansiranje sve važnije biti upravljanje klimatskim rizicima. Jedan od rizika klimatske tranzicije, kako se navodi je određivanje cena CO2, a finansijeri će želeti da znaju kako kompanije upravljaju tim rizikom.

Ipak, tržišta sa značajnim emisjama CO2 širom sveta sve više se razvijaju, a cene za njegovu emisiju dupliraju. Upravo to pravi sve veći pritisak na emitere da se dekarboniziraju i smanje emisiju ugljen-dioksida.

Sule Kilic, zamenik šefa EBRD-a u Turskoj, rekao je da ta banka radi strategiju za tu zemlju kako bi se smanjili trgovinski rizici i podstakao domaći niskougljenični ekonomski razvoj.

O EU taksama za emisiju CO2, nedavno je pisao i naš portal, kada se u javnosti pokrenula diskusija o nastavku izgradnje nove termoelektrane  na ugalj Kolubara B, koja je formalno započeta krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Predstavnik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji, Zvezdan Kalmar, tada je upozorio da će zbog korišćenja uglja i visokih emisija CO2 Srbija takođe morati da plaća velike takse na izvoz svoje robe u EU.