Evro 1. januara puni 20 godina

Evro će u utorak napuniti 20 godina tokom kojih je preživeo veliku krizu i trajno se ustoličio na finansijskim tržištima i u evropskim novčanicima. No bez tešnje integracije evrozone suđeno mu je da ostane div na klimavim nogama, upozoravaju analitičari.

Rođen 1. januara 1999. godine evro je u početku postojao samo kao virtuelna valuta koju se koristilo u računovodstvenim i finansijskim transakcijama. Fizička realnost postao je tri godine kasnije, a kovanice i novčanice evra danas koristi više od 340 miliona ljudi u 19 evropskih država.

Valutu nisu odmah zavoleli i mnogi su njeno uvođenje doživeli kao neželjeno povećanje cena. U Nemačkoj je čak dobio nadimak „teuro“, po nemačkoj reči za skupo. No ljude su brzo osvojila lakša putovanja i poslovanje preko granica bez valutnih fluktuacija, prenosi Novac.

Evro je danas popularniji nego ikad pre uprkos jačanju evroskeptičnih, populističkih pokreta u nizu država. Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno u novembru za Evropsku centralnu banku (ECB) pokazalo je da 74 posto građana evrozone smatra da je evro bio dobar za EU, a 64 posto da je bio dobar za njihovu državu.

„Evro se ukorenio u stanovništvu, čak i antiestablišmentske stranke to moraju priznati“ – rekao je Nicolas Veron, naučnik think tanka Bruegel iz Brisela i Petersonova instituta za međunarodnu ekonomiju iz Vašingtona.

Evro je doživeo presudni trenutak kada su posledice finansijske krize 2008. izazvale dužničku krizu u evrozoni koja je kulminirala spašavanjem nekoliko država, dovevši valutnu uniju i njeno jedinstvo na samu ivicu pucanja. Stručnjaci kažu da je to turbulentno razdoblje razotkrilo inherentne mane tog projekta, uključujući nepostojanje fiskalne solidarnosti u obliku podele odgovornosti za dugove, ulaganja i rizike ili nepostojanje zajmodavca u krajnjoj nuždi.

Kriza je razotkrila i ekonomske razlike između država članica, posebno između fiskalno mudrijeg severa i prezaduženog juga.

Predsednik ECB-a Mario Dragi smatra se zaslužnim za spašavanje evra 2012. godine. Tada je izgovorio sada legendarne reči da će ECB, koji vodi monetarnu politiku evrozone, učiniti „šta god bude potrebno“ da sačuva jedinstvenu valutu. ECB je obećao da će kupiti, bude li potrebno, neograničene količine državnih obveznica prezaduženih država. Time je smirio situaciju i obećanje nikada nije morao da primeni u praksi.

Da bi novac nastavio da cirkuliše evrozonom i sprečio pretnju deflacije, pada cena i ekonomskih aktivnosti, ECB je zadnjih godina preduzeo nezapamćene mere. Odredio je da kamatne stope budu rekordno niske, ponudio jeftine zajmove bankama i otkupio više od 2,6 biliona evra državnih i korporativnih obveznica između 2015. i 2018. godine.

S obzirom na to da se inflacija približila ciljanoj vrednosti od ispod dva posto, ti su podsticaji ocenjeni kao uspešna monetarna politika. No posmatrači upozoravaju da 19 članica evrozone nije učinilo dovoljno da sprovedu potrebne političke reforme kako bi se bolje pripremile za buduće krize i postigle veću ekonomsku konvergenciju.

Bankovna unija koja se već dugo planira još nije dovršena zbog neslaganja oko uvođenja jedinstvene evropske šeme osiguranja depozita. A predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona da se osnuje budžet evrozone značajno je razvodnjen. Države članice su u decembru pristale samo da razmotre skraćenu verziju ideje, a pojedinosti još nisu razjašnjene.

Makronovi ambiciozniji planovi za uvođenje dužnosti ministra finansija evrozone ili evropske verzije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) su odbačeni, prenosi Novac.

ECB je u međuvremenu učinio koliko je mogao da bi podupro evro, rekao je Gilles Moec, bivši ekonomists francuske centralne banke. Analitičar Vernon, pak, je nešto optimističniji i kaže da je evro ojačan raščišćavanjem bilansa banaka, obuzdavanjem državnih dugova i izvanrednim merama ECB-a.

Kako je rekao, evro je sada „div sa stopalima od cigli, a ne od gline“.