Evropska elektroenergetska mreža je pod pritiskom, jer se sa jedne strane suočava sa rastom tražnje električnih vozila i toplotnih pumpi, a sa druge sa zaostalim investicijama, piše Euractiv.
„Ako se nastavi sa instaliranjem mnogo novih toplotnih pumpi i stanica za punjenje, onda se treba bojati preopterećenja i lokalnih prekida struje u distributivnoj mreži“, rekao je u nedelju Klaus Muler, predsednik nemačke Federalne mrežne agencije.
Ranije tog dana, mrežni operater u južnoj Nemačkoj „TransnetBW“ uputio je apel građanima da smanje potrošnju struje tokom večeri kako bi izbegli prekide u snabdevanju.
„Pomozite nam“, napisala je ta kompanija u poruci objavljenoj na društvenim mrežama.
Kako je dotok ruskog gasa ka Evropi blizu nule, Nemačka ubrzava uvođenje alternativne čiste energije – novih vetro parkova, solarnih panela na krovovima i toplotnih pumpi.
Evropska prodaja električnih vozila porasla je 27 odsto u novembru 2022, u poređenju sa prošlom godinom. Prodaja topolotnih pumpi porasla je za više od 20 odsto, nakon snažnog rasta od 34 odsto u 2021. godini, rekao je Tomas Novak, generalni sekeretar Evropskog udruženja toplotnih pumpi (EPHA).
Međutim, to sve dodaje pritisak na nemački elektroenergetsku mrežu-
„Mreža se suočava sa tri glavna izazova: priključivanjem toplotnih pumpi, punjenjem elelktričnih vozila, i povećanjem decentralizovane proizvodnje struje“, rekao je Bram Klajs, viši saradnik u Projektu regulatorne pomoći (RAP), istaživačkom centru za čistu energiju.
Nemačka nije jedina zemalja čija se mreža suočava sa poteškoćama.
Tokom 2022. godine, elektroeenergetska mreža u južnoj Holandiji je imala poteškoće sa balansiranjem potražnje i priključenjem novih izvora energije, i jedno i drugo su premašili administartivni kapacitet mreže, kađe Jap Burger, stručnjak u RAP-u.
Energetske infrastrukture su složeni sistemi. Pošto električna energija ne može da se skladišti u velikom obimu, potražnja i ponuda moraju uvek biti u ravnoteži, inače će se mreža urušiti.
Nakon što je energetska kriza pogodila evropski kontinent, zemlje EU su dogovorile sprovođenje hitnih mera, a jedna od njih je obavezno smanjenje potrošnje struje za 5 odsto u vršnim satima.
Širom Evrope se apelovalo na građane da smanje potrošnju kako bi sprečili kolaps mreže.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Razvojna banka Crne Gore je u prvom kvartalu ove godine ostvarila rast plasmana 35 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, kada je poslovala pod nazivom Investiciono-razvojni fond (IRF), prenosi agenci...
Najave američkog predsednika Donalda Trampa o povećanju tarifa stvaraju veliku neizvesnost i narušavaju poverenje, ali nije verovatno da će izazvati kratkoročnu recesiju, izjavila je izvršna direktorka Međ...
Britanska ekološka organizacija Džast Stop Oil (Samo zaustavite naftu) čiji aktivisti su postali poznati po svojim šokantnim akcijama kao što je bacanje supe na slike Van Goga, objavila je da će do kraja apr...
Trampova administracija je predložila novi, ekspanzivniji dogovor o mineralima sa Ukrajinom, tvrde tri osobe upoznate sa tekućim pregovorima i rezimeom nacrta predloga koji je dobio Rojters.Sjedinjene D...
Vojni savez Srbije i Mađarske sigurno bi podrazumevao i klauzulu o zajedničkoj odbrani, čime se neutralnost de facto poništava, kaže za Danas Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda,...
Nedelju dana pre održavanja prvog skupa Vučićevog pokreta za narod i državu u Beogradu, u Agenciji za privredne registre upisana su dva novoosnovana udruženja koja imenima podsećaju na naziv budućeg pokreta preds...
Organizacija Crta objavila je da je u Srbiji 1697 protesta tokom marta, a naši sagovornici kažu da će se protesti u aprilu samo nastaviti i da su pokazatelj opšteg nezadovoljstva građana....
Generalni sekretarijat Interpola odbio je zahtev BiH za raspisivanje međunarodne poternice za Miloradom Dodikom i Nenadom Stevandićem....
Američki predsednik Donald Tramp objavio je danas uvođenje recipročnih carina kojima će biti nametnute dodatne tarife državama koje izvoze robu u Sjedinjene Države, između ostalog od 34 odsto za Kinu, a 20 odsto za Evropsku uniju....
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVEОбавештења
