Evropska komisija usvojila strateške projekate kritičnih sirovina među kojima nema srpskog litijuma – ali će ga možda biti

Evropska komisija je usvojila 47 strateških projekata za jačanje domaćih kapaciteta strateških kritičnih sirovina, a što će zauzvrat osnažiti vrednosni lanac evropskih kritičnih sirovina i diverzifikovati izvore snabdevanja, saopšteno je iz evropskog tela. Ovu vrstu dokumenta Evropa je po prvi put usvojila, ali bez srpskog litijuma i projekta rudnika u dolini Jadra koji planira Rio Tinto.

„Što se tiče liste strateskih projekata koja je nedavno objavljena, mislim da ona ne znači ništa za Srbiju. Ova lista sadrži samo projekte na teritoriji EU, a očekuje se da se objavi slična lista sa strateškim projektima van teritorije EU. Komisija je objavila da je dobila 46 takvih aplikacija i da će te rezultate objaviti naknadno. Treba videti tu listu, i ako se tamo nađe i Jadar, to bi bilo dosta nezgodno. Ne bi značilo da se projekat mora realizovati, jer ova lista nema takvih obaveza, ali bi značilo da EU taj projekat i dalje vidi kao strateški značajan, i pored narodnog nezadovoljstva u Srbiji“, kaže za Novu ekonomiju Branimir Jovanović, ekonomista za balkanske zemlje u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.

Novi strateški projekti označavaju važnu prekretnicu u primeni Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), koji ima za cilj da obezbedi da evropska ekstrakcija, prerada i reciklaža strateških sirovina zadovolje 10 odsto, 40 odsto i 25 odsto potražnje EU do 2030. godine. Pomažući Evropi da ispuni ove ciljeve, novi strateški projekti značajno doprinose evropskoj zelenoj i digitalnoj tranziciji, istovremeno podržavajući evropsku odbrambenu industriju i vazduhoplovnu industriju, navode iz Komisije.

U julu su u Beogradu potpisani Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, kao i Pismo o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji. U to vreme dva potpisnika, nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsednik evropske komisije Maroš Šefčović izneli su garancije da će iskopavanje litijuma u Srbiji biti vršeno u skladu sa najvišim svetskim ekološkim standardima.

Od 47 novih strateških projekata, 13 se nalazi u državama članicama EU: Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugalu, Poljskoj i Rumuniji. Oni pokrivaju jedan ili više segmenata lanca vrednosti sirovina, sa 25 projekata koji obuhvataju aktivnosti ekstrakcije, 24 prerade, 10 reciklaže i 2 zamena sirovina, stoji u saopštenju EK. Strateški projekti pokrivaju 14 od 17 strateških sirovina navedenih u Zakonu o kritičnim sirovinama, kako kažu iz Komisije.

Ovo uključuje nekoliko projekata koji pokrivaju litijum (22 projekta), nikl (12 projekata), kobalt (10 projekata), mangan (7 projekata) i grafit (11 projekata) koji će posebno koristiti lancu vrednosti sirovina za baterije u EU. Ovi projekti će osigurati da EU može u potpunosti da ispuni svoje standarde za ekstrakciju, preradu i reciklažu za 2030. za litijum i kobalt, dok će ostvariti značajan napredak za grafit, nikl i mangan. Štaviše, drugi strateški projekti koji uključuju magnezijum (1 projekat) i volfram (3 projekta) doprineće otpornosti odbrambene industrije EU, koja se oslanja na upotrebu ovih materijala, stoji u saopštenju iz EK.

Ovi projekti su odabrani jer doprinose sigurnom snabdevanju EU strateškim sirovinama, pridržavaju se ekoloških, društvenih kriterijuma i kriterijuma upravljanja i tehnički su izvodljivi. Pored toga, odabrani projekti su takođe pokazali jasne prekogranične koristi za EU, navodi se u saopštenju Komisije.

Rio Tinto podneo zahtev za studiju za priključenje kod Elektromreže Srbije za potrebe rudnika litijuma