Evropska skiljališta ugrožena nedostatkom snega

Blage zime i nedostatak snega negativno utiču na skijališta širom Evrope jer njihov rad zavisi od niskih temperatura i snežnog pokrivača, piše Euractiv.

Pored klimatskih problema, skijališta se suočavaju i sa visokim cenama energenata.

U Evropi postoji oko 3.900 skijališta, od kojih se većina nalazi u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Austriji.

Početkom 2023. godine zabeležene su rekordne temperature u Evropi.

Meteorolozi ističu da su evropske zime sve blaže, sušnije i sa manje padavina.

U Italiji su operatori žičara, zbog nedostatka snega, izgubili oko 40 odsto svog sezonskog prometa tokom Božića.

Neke zemlje pokušavaju da pomognu subvencijama ili poreskim olakšicama, ali mnoga skijališta koja leže na nižoj nadmorskoj visini će možda morati da se zatvore u narednih nekoliko godina.

Hektari šume na Kopaoniku i Zlatiboru seku se zbog novih skijališta

„Već smo svedoci toplijih zima, koje će eskalirati nakon 2030. godine i dodatno pogoršati uslove skijanja“, navodi Slovački institut za politiku zaštite životne sredine.

Pre kraja veka, samo skijališta na visokoj nadmorskoj visini će biti održiva, napisao je institut u svojoj analizi.

Neke od zemalja su već usmerile određenu pomoć ka skijalištima.

U Italiji je već bilo opredeljeno 200 miliona evra za finansiranje modernizacije i bezbednosti ski liftova i i objekata za pravljenje snega.

Ipak, italijansko udruženje žičara Federfuni traži hitnu pomoć oko cene struje, na primer u vidu poreskih olakšica.

Takva vrsta pomoći je već odobrena u Slovačkoj, gde je PDV za skijališta smanjen za 10 odsto.

Francuska skijališta se, sa druge strane žale, da su ih vladine šeme pomoći zaobišle, što je dovelo do „ekspolozije računa za struju“.

Skijališta Srbije se zadužuju za izgradnju gondole, država garantuje

Pored trenutne energetske krize, potrebna su dugoročna rešenja.

Martin Koki iz češkog skijališta Klinovec veruje da će neka skijališta možda morati da se delimično preusmere na letnju sezonu.

„Nadam se da možemo da otvorimo pragmatičnu diskusiju o tome kako da planinske regione koji su zavisni od turizma transformišemo u destinacije tokom cele godine“, rekao je on.

U Austriji se broj dana sa punim snežnim pokrivačem smanjio u proseku za 40 dana od 1961. godine. Pad je posebno drastičan na visinama ispod 1.500 metara.

Trajanje prirodnog snežnog pokrivača na visini do 1.000 metara  bi moglo da se smanji za 70 odsto do 2100, ako se zagrevanje ne ograniči na 2 stepena Celzijusa, navodi se u studiji koju je sproveo Unoverzitet u Inzbruku.

Ako skijališta ne budu mogla da računaju na prirodni sneg zimi, jedina opcija je veštački sneg.

„To će zahtevati ogromna ulaganja u modernu tehnologiju i rezervoare za zadržavanje vode“, rekao je Martin Koki.