Sa 461 glasom “za” i 53 “protiv” poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju o Srbiji u kojoj se traži istraga o izborima održanim 17. decembra. Evropski poslanici takođe u rezoluciji pozivaju na obustavu finansiranja Srbije iz EU ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u izbornu krađu.
U rezoluciji Evropski parlament poziva Evropsku komisiju da pošalje ekspertsku misiju u Srbiju koja bi ocenila situaciju, a osuđuje se odsustvo odgovora institucija na ozbiljne sumnje o uključenosti vlasti u izborne manipulacije i zloupotrebe.
Nadležne institucije se zapravo pozivaju institucije da istraže i kazne odgovorne za bilo koja krivična dela tokom izbora, kao i napade na studente.
Vlast se poziva i da u potpunosti i suštinski sarađuje sa OEBS-om, Evropskom unijom i Savetom Evrope.
“Sa zabrinutošću primećujemo da Srbija nije primenila mnoge dugogodišnje preporuke OEBS-a u vezi sa glavnim pitanjima izbornog procesa, uprkos tome što je na to više puta pozivana, uključujući i od strane Evropske komisije”, navodi se u rezoluciji.
Takođe se konstatuju brojni problemi izbornog procesa, poput odsustva medijskog pluralizma u kampanji i pasivne uloge Regulatornog tela za elektronske medije, kao i dominantnu ulogu predsednika Republike koji nije bio kandidat.
“Ukupnu kampanju karakterisala je jača polarizacija nego ranije, agresivna retorika, diskreditacija na ličnom nivou, verbalno nasilje i zapaljivi jezik; slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme podsticanja birača izazvali su zabrinutost u pogledu sposobnosti birača da naprave slobodan izbor; ove prakse stvorile su nejednake uslove i zamaglile granicu između države i stranke, u suprotnosti sa međunarodnim standardima”, stoji u tekstu rezolucije.
Posebna pažnja posvećuje se fenomenu takozvanih fantomskih glasača iz opština u kojima se nisu održali lokalni izbori, kao i drugih država, prvenstveno Bosne i Hercegovine, koji su navodno organizovano dovoženi na glasanje u Beograd.
“Nakon duboke analize, veoma konzervativna procena Crte zasnovana samo na ograničenim podacima i resursima je da se netačnost biračkog spiska doprinosi razlici od najmanje 30.000 birača”, stoji u tekstu.
Rezolucija se takođe se osvrće na reakciju vlasti na kritike upućene nakon izbora.
“Evropski parlament osuđuje orkestrirane napade srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući članove Evropskog parlamenta, i poziva na povratak uvažavajućim i konstruktivnim diskursima, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja u demokratskom procesu”, navodi se u rezoluciji.
Šta to zapravo znači?
Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike kaže da se „često u javnosti može čuti da rezolucije koje donosi Evropski parlament nisu obavezujuće“, jer one pravno ne obavezuju druge evropske institucije da postupe u skladu sa njima.
„Međutim, nesporno je da imaju političku težinu jer oslikavaju političku volju koja postoji u evropskim političkim partijama koje čine Evropski parlament“, rekao je Burazer za Novu ekonomiju.
Samim tim, dodaje, ako imamo rezoluciju koja je doneta sa ovako velikom većinom, kao što je rezolucija o Srbiji u kojoj se traži istraga o izborima održanim 17. decembra, to jasno pokazuje da ona neće moći da bude ignorisana.
„Možemo sasvim sigurno da očekujemo u narednom periodu ne samo odgovor Evropske komisije, već i pojedinih država članica koje treba da odlučuju o daljem proširenju Evropske unije“, smatra Burazer.
