Evropski račun za struju tri puta veći nego 2021, države nude subvencije

Cene energenata u Evropi 2022. godine biće najveće tokom poslednjih 10 godina jer je došlo do vrtoglavog skoka cene gasa i struje, ocenjuje međunarodna investiciona banka Citigrup, a prenosi Bloomberg (Blumberg).

Prema trenutnim procenama, ukupan račun za primarnu energiju u regionu Evrope iznosiće oko jedan bilion (1.000 milijardi) dolara. To je tri puta više nego 2021. i duplo više nego 2019. godine.

Ukupan trošak za primarnu energiju (energiju koja se dobija iz fosilnih goriva, biomase, nuklearnih izvora, hidropotencijala, snage vetra i geotermalnih izvora), na niovu cele Evrope koštala je 500 milijardi dolara, dok je prošle godine ona procenjena na 300 milijardi dolara.

Nova nepovoljna situacija kako se naglašava pogađa podjednako i domaćinstva i industriju, pa su se vlade nekih evropskih zemalja već odlučile da im pomognu subvencijama.

Ocenjuje se da je olakšanje za potrošače ipak na vidiku jer vlade evropskih zemalja pojačavaju svoje napore kako bi zaštitile domaćinstva od visokih računa za energente. Kako se podseća, sledeći odluke Francuske i Italije, Švedska je već najavila paket subvencija vredan 664 miliona dolara za svoje građane.

Prethodne rekordne cene su, kako Blumberg podseća, uglavnom bile posledica rasta cene nafte. Sada se radi o većim troškovima grejanja, saobraćaja i rada velikih industrijskih postrojenja.

To će kako se ocenjuje pomoći u smanjenju emisije CO2. Ipak, ocenjuje se da će potrošači i industrija širom regiona verovatno morati da donesu neke teške odluke u vezi sa potrošnjom energije.

Evropa je duboko u energetskoj krizi sa najnižim zalihama gasa. Cene goriva porasle su za više od 250 odsto prošle godine. Sa druge strane, tenzije između Zapada i Rusije koja je najveći dobavljač gasa u Evropi godinama drže trgovce u neizvesnosti.

Nedostatak vetra takođe ograničava proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koja se smatra osnovom za takozvanu „zelenu revolucije“, odnosno prelazak na ekološki čistije energente.

Gas inače, kako se podseća, predstavlja oko 25 odsto energetskih potreba Evrope, u poređenju sa oko 10 odsto u Aziji. Zbog toga što se koristi i kao gorivo za elektrane, porast njegove cene utiče i na cenu struje.

Energetski sektor u Srbiji trenutno pogađaju havarije u javnom preduzeću Elektropivrede Srbije (EPS). Nakon kolapsa celog sistema u decembru kada je pao prvi sneg, poslednja u nizu je požar na bageru velikog kapaciteta u Rudarskom baesnu Kolubara.

Zbog niza propusta u rukovođenju EPS-om, dugogodišnji v.d. tog preduzeća, Milorad Grčić, podneo je ostavku.