Fejsbuk je u petnaest godina od osnivanja učinio velike korake prema ostvarenju sna Marka Zakerberga da poveže svet, ali je pritom napravio i ogromne greške koje su neke od njegovih pobornika pretvorili u glasne kritičare.
Društvena mreža osnovana je 4. feburara 2004. u studentskoj sobi Marka Zakerberga na Harvardu i od tada je ostvarila nezamisliv uspeh, privukavši 2,3 milijarde korisnika koji platformu koriste za razmenu informacija i povezivanje.
No, izložena je i kritikama da je više usredsređena na rast nego na zaštitu korisnika.
„To je sada vrlo moćna kompanije koja je stvorila vrlo privlačan proizvod od kog su mnogi postali zavisni. Zbog toga ima i veliku odgovornost“, rekao je analitičar Džoš Bernof.
Fejsbuk je prošle godine bio upleten u niz skandala u vezi sa zaštitom podataka i kršenjem privatnosti korisnika te bojazni da vodećom svetskom društvenom mrežom manipulišu strani interesi za sopstvenu političku korist.
„Nakon niza izazova u 2018, Fejsbuk više ne hvale zbog inovativnosti. Sada ga kritikuju. Fejsbuku je 15 godina i suočava se sa zrelošću. Nije to više kompanija na svom početku“, kaže analitičarka tržišta Debra Aho Viliajmson.
Samo digitalni div Gugl ima više prihoda od Fejsbuka od oglašavanja na internetu. On je vlasnik i aplikacija poput Instagrama, Messengera i WhatsAppa, od kojih svaka ima više od milijardu korisnika.
Zakerberg i dalje brani svoj poslovni model i tvrdi da Fejsbuk nije prodavao podatke o svojim korisnicima te da mu se može verovati. Insistira na tome da njegova društvena mreža zarađuje od ciljanih oglasa utemeljenih na onome što saznaje od korisnika i tako uslugu održava besplatnom.
Kompanija priznaje da mora učiniti više da povrati poverenje pa je uložila milijarde dolara u bezbednost i ima 30.000 ljudi koji rade samo na tome.
„Kada kompanija stekne veliku moć i tvrdi da radi najbolje za vas, to znači da je itekako treba proveravati. To smo naučili u kapitalizmu“, kaže Bernof.
On sumnja da će ljudi okrenuti leđa Fejsbuku zbog narušenog poverenja i objašnjava da su potrošači spremni da razmene veliku količinu podataka za malo pogodnosti.
Facebook je uprkos talasu skandala prošle godine imao rekordnu dobit od 22 milijarde evra.
U međuvremenu, Zakerberg je uspeo u nameri da poveže razvijeni svet, ali onaj ostali tek se treba „zakačiti“ na društvene mreže.
Po postojećim podacima 46,7 odsto korisnika interneta, odnosno nešto više od 23 odsto svetske populacije koristi se Fejsbukom, pa za širenje itekako ima prostora.
Fejsbuk treba da postane i lider u suzbijanju manipulacije lažnim vestima, zaštiti podataka i da pazi na promene komunikacijskih preferencija korisnika, kaže Bernof.
