Gde ulagati u 2021. godini?

Foto: pexels.com

Prethodnih godinu i po dana svedoci smo brojnih promena na globalnom tržištu. Pandemija je uticala ne samo na lični život svakog od nas, već i na brojne industrije. Kompanije koje nisu umele da se adaptiraju na nove uslove su otišle u stečaj, dok su one agilnije višestruko profitirale u izmenjenim okolnostima.

Građani suočeni sa finansijskom krizom gube poverenje u vlade svojih zemalja koje nisu uspele da se izbore sa pandemijom na odgovarajući način. Smanjuje se poverenje u banke i državne penzione fondove, a raste interesovanje za druge oblike ulaganja novca. Kako su podsticaji za štednju i kamatne stope izuzetno mali ili čak nepostojeći, mnogi se okreću ulaganju ušteđevine u profitabilnije poduhvate. Najpopularniji među njima su pasivni prihodi, koji ne oduzimaju dragoceno vreme vlasnicima kapitala. Trendovi koji su obeležili ovu, a verujemo da će i naredne godine su investiranje u kriptovalute, plemenite metale i akcije.

Kriptovalute

Kriptovalute su uvele pravu revoluciju u finansijski svet, kao jedina valuta koja postoji isključivo u digitalnom obliku i omogućava vlasniku iste da plaća putem Interneta bez posredstva banke. Takođe su veoma značajne kao investicija, jer im je vrednost značajno porasla tokom prethodnih nekoliko godina. Oni koji se prvi put susreću sa kriptovalutama često su zbunjeni i preplavljeni informacijama o hiljadama različitih valuta, kao što su Bitcoin, Ethereum, Dogecoin, Tether, Cardano, Solana ili Polkadot. Najpoznatiji među njima je svakako Bitcoin, prva kriptovaluta kreirana 2009. godine koristeći blockchain tehnologiju. Procenjena tržišna vrednost ove valute je preko 856 milijardi dolara, pa ne čudi podatak da većina ljudi odlučuje da kupi Bitcoin umesto drugih kriptovaluta jer veruje da će se tendencija rasta nastaviti i u budućnosti. Iako njegova vrednost fluktuira tokom meseca i dalje je daleko najvrednija kriptovaluta na svetu. Vrednost samo jednog novčića na današnji dan iznosi preko 46 hiljada američkih dolara. Blockchain tehnologija koju koristi omogućava anonimne i direktne transakcije, pritom vodeći računa o bezbednosti.

Plemeniti metali

U vreme ekonomskih previranja i finansijskih kriza, cena plemenitih metala poput zlata, srebra i platine raste. Prethodnu godinu obeležio je rast cene zlata od 24%, što je ujedno i najveći godišnji rast od 2010. godine. Iako je cena zlata u blagom padu otkako su Američke Federalne rezerve najavile pooštravanje monetarne politike i dalje je drastično veća nego pre dve godine. Na rast cene zlata uticao je porast tražnje, ali i opravdan strah od inflacije koja bi mogla da nastupi nakon pandemije. Pored zlata, primetan je porast cena srebra i platine, što se objašnjava oporavkom mnogih industrijskih grana, ali i problemima sa isporukom, što ih čini teže dostupnim. Najavljena ulaganja u zelenu energiju u SAD će takođe uticati na rast tražnje za srebrom u godinama koje slede. Cene platine i paladijuma u uskoj su vezi sa industrijskom aktivnošću, jer se koriste prvenstveno u industriji automobila i električnih uređaja. Samim tim, teže je proceniti kretanje njihovih cena u narednom periodu.

Akcije

Berza je pretrpela korenite promene otkako je počela pandemija. Stagnacija privredne delatnosti, udružena sa pesimističnim prognozama uticala je na drastičan pad cene akcija u mnogim industrijama, na čelu sa ugostiteljstvom, hotelijerstvom, avionskim transportom, industrijama zabave, događaja i sporta. Nakon početnog šoka u martu prošle godine, neke od navedenih delatnosti zabeležile su rast cene akcija, ali ne do nivoa na kojem su se nalazile pre. Sa druge strane, globalna zdravstvena kriza uticala je na procvat drugih industrija, poput dostave hrane, on-line kupovine, kurseva, fitnes opreme i društvenih igara. Uzimajući navedene trendove u obzir, možemo primetiti dve strategije ulaganja na berzi – kratkoročnu i dugoročnu. Neki su uložili u akcije restorana, hotela, avionskih kompanija i zabavnih parkova dok je njihova vrednost bila značajno niža kako bi je prodali čim dostigne pređašnji nivo. Drugi su odabrali ulaganje na dugi rok, u industrije koje će nastaviti da rastu i nakon pandemije, kao što je npr. on-line kupovina. Prilikom odabira akcija potrebno je istražiti ne samo tekuća makroekonomska kretanja, već i novonastale navike potrošača kako biste imali potpuniju sliku o budućim trendovima.

Svaki od navedenih oblika investiranja nosi sa sobom specifične prednosti i mane, te je na vama da procenite koliko ste spremni da rizikujete da biste ostvarili novčanu dobit. Pre bilo koje investicije savetuje se da prikupite što više informacija i iskustava, kao i da konsultujete stručno lice u oblasti finansijskog savetovanja.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.