Globalni ceh iranskog sukoba dostigao 25 milijardi dolara za kompanije, a troškovi i dalje rastu

Rat SAD i Izraela sa Iranom već je naneo ogromnu štetu svetskoj ekonomiji, primoravajući stotine kompanija na drastične mere štednje, povećanje cena i promenu poslovnih strategija usled blokade ključnih trgovinskih ruta.

Prema analizi Rojtersa, sukob na Bliskom istoku koštao je kompanije širom sveta najmanje 25 milijardi dolara, a taj iznos nastavlja da se uvećava svakim danom trajanja neprijateljstava. Pregled korporativnih izveštaja kompanija listiranih u SAD, Evropi i Aziji nudi otrežnjujuću sliku posledica: preduzeća se bore sa naglim skokom cena energije, pokidanim lancima snabdevanja i paralizom trgovinskih puteva kroz Ormuski moreuz.

Povećanje cena i otpuštanja

Analiza pokazuje da je najmanje 279 kompanija direktno navelo rat kao okidač za uvođenje „odbrambenih akcija“ kako bi ublažile finansijski udarac. Ove mere uključuju povećanje cena proizvoda, smanjenje proizvodnje, obustavu isplate dividendi, ali i teže poteze poput otpuštanja zaposlenih i traženja hitne državne pomoći.

Mark Bicer, izvršni direktor kompanije Whirlpool, izjavio je da je nivo pada u industriji sličan onome tokom globalne finansijske krize, a u nekim segmentima čak i gori. On je upozorio da će dalja poskupljenja verovatno dodatno podstaći inflaciju i narušiti već krhko poverenje potrošača, koji se sada radije odlučuju za popravku starih uređaja nego za kupovinu novih.

Iranska blokada Ormuskog moreuza — najvažnijeg svetskog energetskog čvorišta — podigla je cene nafte na preko 100 dolara po barelu, što je za više od 50 odsto iznad nivoa pre izbijanja rata. Zatvaranje ovog prolaza nije samo povećalo troškove transporta, već je izazvalo i akutnu nestašicu sirovina. Pod direktnim pritiskom našle su se zalihe mineralnih đubriva, helijuma, aluminijuma i polietilena.

Najteže su pogođene kompanije sa sedištem u Velikoj Britaniji i Evropi zbog visoke cene energenata, ali i skoro trećina firmi iz Azije koja zavisi od goriva sa Bliskog istoka.

Avio-prevoznici i auto-giganti na udaru

U kontekstu troškova, situacija je alarmantna. Avio-kompanije snose najveći teret sa gubitkom od skoro 15 milijardi dolara, dok su se cene mlaznog goriva praktično udvostručile. U automobilskoj industriji Japanska Toyota je upozorila na gubitak od 4,3 milijarde dolara. Gigant Procter & Gamble iz sektora robe i široke potrošnje procenjuje pad dobiti nakon oporezivanja od milijardu dolara.
Čak i sektor brze hrane oseća posledice. McDonald’s je signalizirao dugoročnu inflaciju troškova zbog poremećaja u snabdevanju, napominjući da povišene cene benzina direktno smanjuju potražnju među potrošačima sa nižim prihodima.

Osetljivost na cenu nafte je ekstremna; na primer, kompanija Newell Brands procenjuje da svaki porast cene nafte od 5 dolara po barelu dodaje 5 miliona dolara novih troškova. Nemački Continental očekuje udar od najmanje 100 miliona evra, uz napomenu da će se puni efekti rata na bilanse uspeha videti tek u drugoj polovini 2026. godine.

Iako su berzanski indeksi poput S&P 500 dostizali nove maksimume tokom prvog kvartala, prognoze neto profitnih marži za drugi kvartal su već počele da opadaju. Uz malo nade u postizanje brzog mirovnog sporazuma, svetsko poslovanje ostaje u stanju pripravnosti za još jednu godinu ispunjenu ekonomskim previranjima.

Preti nam nafta od 300 dolara po barelu, što bi drastično podiglo cene goriva: Kriza u Ormuskom moreuzu u novoj fazi