Svet

11.02.2015. 15:20

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Grčka: Hoće li nova vlast početi crkvi da naplaćuje porez?

Svet

11.02.2015. 15:20

Vladajuća Siriza je, najavljujući borbu protiv utajivača poreza u Grčkoj, u obzir uzela i crkvu.
Novi kurs vlade Aleksisa Ciprasa prema crkvi mogao se videti nakon što su i premijer i članovi njegovog kabineta zakletvu položili bez pravoslavne ceremonije.
Samo nekoliko sati nakon što je njegova partija osvojila pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima 25. januara, Cipras (40) je učtivo obavestio atinskog arhiepiskopa i grčkog patrijarha Jeronimosa da pravoslavna ceremonija neće biti potrebna na svečanoj zakletvi. 
Na polaganje zakletve, istina, pozvan je sveštenik nižeg reda zbog onih koji su želeli da polože i versku zakletvu, a kakvih je inače malo u Ciprasovoj vladi. 
Reč je, kako se komentariše u medijima, o značajnom raskidu sa ceremonijalnom kulturom Grčke budući da su do sada svi visoki zvaničnici, od socijalista do desničara, stupali na dužnost uz Bibliju i krst, a često i uz svetu vodicu i bosiljak. 
Crkva i država su isprepletane još od ranih dana grčke nezavisnosti, čak je i grčki Ustav pisan „u ime Svetog Trojstva“, ali Siriza ima plan da ih razdvoji, mada to neće biti učinjeno na brzoplet niti konfrontacioni način, navodi londonski list „Ekonomist“. 
Iako je većina događaja u Ciprasovom životu bila sekularne prirode, imajući u vidu da se nije venčao u crkvi i da mu deca nisu krštena, arhiepiskop je predvodio versku sahranu njegovog oca i Cipras se sa verskim velikodostojnicima sastajao proteklih meseci. 
U tom kontekstu je značajno i što vrhovni poglavar Grčke pravoslavne crkve ima umerene političke stavove i ističe da Crkva služi svima, bez obzira na rasu ili metafizička uverenja. 
Da Cipras vodi računa da ne omalovaži grčke vernike potvrđuje i Nikos Kosmidi, aktivista Sirize iz severne Grčke koji je pobožni pravoslavac i koji kaže da je odluka lidera njegove stranke o sekularnoj zakletvi zapravo „čin iskazivanja poštovanja prema Crkvi i njenom integritetu“. 
Umesto da verske obrede koristi u političke svrhe, kao što su prethodni lideri činili, Cipras „priznaje svetost crkvene službe i pokazuje poštovanje prema svima nama (pobožnim hrišćanima)“, objašnjava Kosmidi. 
Sirizu bi u sprovođenju plana o razdvajanju Crkve i države mogao, međutim, da spreči kompromis koji je napravila sa krajnje desničarskom strankom Nezavisnih Grka s kojom je ušla u koaliciju, a čiji je jedan od glavnih uslova za ulazak u vladu bio da se to pitanje ne razmatra, kaže za RSE Igor Štiks, naučni saradnik Univerziteta u Edinburgu. 
Kako prenosi list Katimerini, Nezavisni Grci, koji su protiv mera stroge štednje, pristali su da podrže ekonomske planove Sirize, a zauzvrat su tražili da Siriza ne pokreće pitanja koja njen koalicioni partner smatra spornim, kao što je odvajanje Pravoslavne crkve od države i sporazum o nazivu Makedonije. 
Sa dolaskom radikalne levičarske partije na vlast, postavlja se i pitanje budžeta koji je Crkva dosad uživala, kao i izuzetosti Crkve od plaćanja poreza.
Novi grčki ministar finansija Janis Varufakis je poručio da će vlada preduzeti oštre mere protiv utaje poreza i da „neće stati dok ne uspe“. 
Crkva dosad nije morala da plaća nepopularan porez na imovinu koju je prethodna vlada uvela u septembru u pokušaju da ispuni ciljeve štednje, što je izazvalo negodovanje u javnosti, nakon čega je Ministarstvo finansija objasnilo da će Crkva biti oporezovana za imovinu koja se koristi u poslovne svrhe, preneo je Gardijan. 
Plaćanja poreza su bile pošteđene dobrotvorne organizacije i svetilišta, ali je granica između crkvenih institucija koje su morale da plaćaju porez i onih koje nisu bila nejasna, a računima Crkve nije bilo lako pristupiti, te su zbog toga crkveni fondovi ostali tabu tema u Grčkoj. 
Stručnjaci kažu da su crkveni prihodi podložni oporezivanju, ali da postoje dva velika problema – odsustvo sistema za obračun tih prihoda i neadekvatno vođenje katastra. 
Gardijan podseća da je 10.000 grčkih sveštenika do sada uživalo godišnji budžet od 220 miliona evra, te da je Crkva drugi najveći vlasnik zemljišta, posle grčke države, ali da nije bila oporezivana na 130.000 hektara kojima raspolaže. 
Portparol atinskog arhiepiskopa i grčkog patrijarha objasnio je da je reč o šumama, a ne o građevinskom zemljištu, ali britanski list navodi da u crkvene posede spadaju i stambeni blokovi u najmodernijim atinskim četvrtima, kao i gradska predgrađa u naseljima na obali mora. 
Grčka pravoslavna crkva ima i udeo od jedan i po odsto u Nacionalnoj banci Grčke i predstavnika u njenom upravnom odboru. 
„Vlada okleva kad je reč o uvođenju poreza Crkvi i bogatašima, dok radnici i penzioneri moraju da plaćaju, a da ih pri tom niko ne pita za mišljenje“, primetio je Cipras nekoliko meseci pre nego što je došao na vlast, nagovestivši u kom pravcu će ići program njegove vlade. 
Ostaje da se vidi kako će se odvijati program nove grčke vlade, čiji je ministar finansija pre nekoliko dana izjavio da joj je potrebno do šest nedelja kako bi izradila plan za ekonomski oporavak.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. U Srbiji se svaki dan smanji populacija za 180 ljudi zbog negativnog prirodnog prirastaja i emigriranja na zapad. Tako da ova statistika najblaze receno nema nikakvu vrednost

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.