Grčka u evrozoni ima najveće indirektne poreze

Grčka u evrozoni ima najveće indirektne poreze i ostaće na prvom mestu i iduće, 2019. godine, piše atinski list Katimerini.

Taj primat Grčke otkriven je u preliminarnim nacrtima državnih budžeta koje je Evropskoj komisiji podnelo svih 19 članica evrozone.

Ove 2018. godine, porezi na „proizvodnju i uvoz“ što je „korpa“ u kojoj su i PDV i akcize, dostigli su u Grčkoj 17,3 odsto BDP-a što je najviša stopa među 19 zemalja zone evra.

Ta „korpa“ poreza je najmanja u Irskoj (7,6 odsto), zatim u Nemačkoj (10,5 odsto) i Slovačkoj (10,8 odsto), dok je u većini ostalih zemalja evrozone ispod 15 odsto BDP-a.

Grčka će na prvom mestu ostati i 2019. godine s indirektnim porezima koji će iznositi 17 odsto BDP-a, dok su blizu tog procenta samo Francuska i Kipar.

Indirektno oporezivanje Katimerini naziva „nepravednim“ i konstatuje da u Grčkoj „nema pravičnosti u oporezivanju“ što je pokazuju statistički podaci prema kojima grčka država ima najveću razliku prihoda od indirektnog i direktnog oporezivanja.

Za 2018. godinu ta razlika dostiže 6,8 poena: indirektno poresko opterećenje građana odgovara veličini od od 17,3 odsto BDP-a, a direktan porez (na prihod i imovinu) samo 10 odsto. Tolika razlika, od 7,3 poena BDP-a, ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji evrozone. Toliko imaju samo Estonija i Letonija (6,8), a blizu je još samo Kipar (6,9 procentnih poena).

Prihod države od naplate poreza na prihod i imovinu u evrozoni je najveći u Finskoj (16,4 odsto BDP), Francuskoj (16,3 odsto BDP) i Italiji (13,8 odsto BDP), dok je u većini ostalih članica evrozone ispod 10 odsto BDP-a.