Hoće li Japan ostati bez radne snage?

Hiroši Suzuki imao je ispunjenu karijeru tokom koje je proputovao svet kao inženjer. Zatim se, sa 65 godina, penzionisao. To, međutim, nije trajalo dugo.

Poslednjih sedam godina, Suzuki koji sada ima 72 godine, je pomoćnik starima i kaže da je godinama daleko od prave penzije.

Ekonomisti kažu da je Japanu, ukoliko želi da ublaži nedostatak radne snage, potrebno mnogo ljudi poput Suzukija, koji atipično radi i u svojim sedamdesetim. 

Iako ima najstariju populaciju na svetu, zemlja teško zapošljava zdrave starije osobe. Razlozi za to su: politika firme, radna kultura i istorija rigidnih pravila koja zabranjuju rad starijim radnicima, kao i starenje ekonomija, uključujući i one u Evropi i SAD. 

„Ljudi u svojim 70-im i dalje mogu da rade. još uvek ima mnogo stvari koje možete da uradite dok ste zdravi“, kazao je Suzuki, koji je bio dizajner i inženjer za proizvodnju električnih peći a sada radi u staračkom domu koju vodi jedna od retkih japanskih kompanija koje su ukinule starosno ograničenje za penzionisanje. 

„Nema potrebe da se razmišlja o povlačenju sve dok ne napunite 80“, smatra Suzuki. 

Najstariji zaposleni u toj kompaniji je žena od 86 godina. 

Suzuki je deo najveće grupe ljudi starosti 65 i starijih u svetu, koja broji više od 33 miliona, oni predstavljaju više od četvrtine stanovništva u Japanu. Sa najdužim životnim vekom na svetu – do 2050. godine žene će u zemlji prosečno živeti 90 godina, i niskim natalitetom, broj radno-sposobnog stanovništva se smanjuje. 

Broj radnika će se, prema projekcijama smanjiti sa 64 miliona u 2014. na 56 miliona 2030. godine. 

Ipak, japanski korporativni sektor i dalje je rigidan prema masovnijem zapošljavanju starijih radnika. Godine su i dalje jedan od najvažnijih faktora za penzionisanje, pa mnogi završavaju karijere sa 60 godina ili čak manje, iako ne postoji zvanična granica za odlazak u penziju. 

Vlada je u aprilu 2013. godine promenila pravila pa je omogućeno radnicima koji to žele da rade do 65. godine. U praksi, mnoge kompanije su penzionisale radnike sa 60 a onda im omogućavale da rade ali uz niža primanja, često mnogo niža primanja. To je manje koštalo nego da se granica za penzionisanje poveća. 

Oko 81 odsto japanskih kompanija i dalje se drži pravila o penzionisanju sa 60 godina, dok je 16 odsto povećalo granicu. 

Statistika pokazuje da je prosečna plata osobe stare 61 godinu 27 odsto niža od one koju ima radnik pre nego napuni 60. 

Takođe, prosečna mesečna zarada muškarca koji radi puno radno vreme i ima od 60 do 64 godine je 30 odsto niža nego onih koji imaju između 55 i 59 godina.