Hrvatski građani potroše oko 200 miliona evra godišnje u potrazi za jeftinijim bakalukom u prodavnicama Srbije, BiH i Slovenije.
Kako im kupovna moć slabi, ta potrošnja u susednim zemljama sve više raste, podaci su do kojih je došao istraživački institut GfK.
„Kako i ne bi kad Hrvati za 20-ak osnovnih namirnica poput brašna, ulja, šećera, jaja, mesa, voća, povrća.., ne računajući akcije trgovaca, u Srbiji ostave i oko 50 kuna (800 dinara) manje nego u nekom trgovačkom lancu kod kuće“, navodi „Večernji list“. Ako u susednim bivšim jugoslovenskim republikama kupuju i cigarete, benzin ili lekove, razlika u računu je, kako se navodi, više stotina kuna.
„Isplati nam se da odemo do Šida, Bogojeva ili Bačke Palanke, a treba znati i da su cene u udaljenijim mestima još niže, ali je izbor tamo manji“, kaže Tanja I. iz Vukovara.
Vukovarci i ostali blizu granice u Srbiji gotovo svakodnevno kupuju kućne potrepštine poput hleba i mleka, dok žitelji nešto udaljenijih gradova i naselja u nabavku u Srbiju idu otprilike jednom mesečno, piše Večernji.
Hrana i piće, kao i cigarete i duvan su povoljniji u Srbiji. Jeftiniji je, kažu i benzin, ali se navodi da je gorivo u Srbiji goreg kvaliteta, pa zato nije predmet interesovanja Hrvata, ali i navode da iz istih razloga Srbi, posebno vlasnici boljih automobila, idu u Hrvatsku da kupe skuplji, ali kvalitetniji benzin.
„I u Bosni se isplati, dok je Slovenija, otkako nam ne vraćaju merverštojer (povraćaj PDV-a), i uz osetno niži PDV na hranu preskupa za Hrvate“, navodi list.
Kada su lekovi u pitanju, istraživanje je pokazalo da je cena 13 lekova u Zagrebu gotovo duplo veća od istovetnih u Šidu.
Konkretno, „Kafetin“ koji u Zagrebu košta 16,88 kuna, u Brežicama je gotovo dvostruko skuplji, ali u Bosanskom Brodu i u Šidu stoji 7 kuna. „Lekadol“ se isplati kupiti u Srbiji po 7 kuna umesto u Hrvatskoj za 23, a i kapi za nos „Operil“ u Šidu su upola jeftinije.
Mast za oči „Hloramfenikol“ u Bosanskom Brodu košta 6 kuna u odnosu na 45,56 kuna u Zagrebu.
Na pitanje zašto su cene lekova toliko neujednačene predsednik Hrvatske apotekarske komore Mate Portolan kaže da na njih donekle utiču nacionalne poreske stope i apotekarske marže, ali da je najvažniji faktor proizvođačka cena koju svaki proizvođač formira za svako pojedino tržište, navodi „Večernji“.
Vulin dole!