I Turski tok mora da bude usaglašen sa regulativom EU

Turski tok je jedna od opcija za obezbeđivanje više izvora i pravaca snabdevanja EU, ali će biti nužno da ugovori i projekat budu usaglašeni s propisima EU.

Nužno je i da vlasništvo nad gasovodom bude razdvojen od distribucije gasa, ukazala je Evropska komisija.

Kako su istakli izvori u Briselu, „Evropska komisija s Rusijom radi u sklopu cilja Energetske unije, i to se odvija imajući u vidu i promenu do koje je došlo kada je Rusija saopštila da zaustavlja izgradnju gasovoda Južni tok“. 

Ta pitanja su, kako je napomenuto, „sada ponovo na radnom stolu i to nanovo sagledavamo“. 

Ana Kaisa Itkoinen, port-parolka evropskog komesara za energetiku Arijasa Kanjetea, izjavila je takođe da „stručne službe Evropske komisije tek proučavaju dobijene osnovne informacije o projektu tog gasovoda, posebno njegove ekonomske isplativosti i ostvarljivosti sa stanovišta zakona i propisa“. 

„Takođe očekujemo“, naglasila je ona, „da se poštuju obaveze iz postojećih sporazuma o gasu“. 

Ona je time odgovorila na pitanje novinara da li je za izgradnju gasovoda „Turski tok“ nužna saglasnost Evropske komisije, imajući u vidu najavu Rusije da će, kako izgleda, izgradnju tog gasovoda finansirati preko kompanije Gazprom, i da je Grčka saopštila da je voljna da u njemu učestvuje. 

„Evropska komisija u svakom slučaju očekuje da taj projekat bude u skladu s pravilima Evropske unije, naročito za javne tendere za graditelje gasovoda i za pristup distributivnim mrežama“, rekla je port-parolka evropskog komesara. 

Zvaničnici Evropske komisije su zamoljeni da ocene da li to što su Mađarska i Grčka, zajedno sa Srbijom, Makedonijom i Turskom, prošle nedelje u Budimpešti potpisale izjavu o saradnji u energetici i o spremnosti da učestvuju u izgradnji gasovoda „Turski tok“ predstavlja „u izvesnom vidu narušavanje jedinstva Evropske unije“. 

Odgovor je glasio da je Evropska komisija bila pozvana i da su njeni stručnjaci prisustvovali tom sastanku kao posmatrači. 

„Naš je stav da je obezbeđivanje izvora snabdevanja energijom u tom regionu (Jugoistočne Evrope) od ključnog značaja, to se naglašava u strategiji Energetske unije koju je EU usvojila prošlog meseca. Činjenica je i da taj region ima veliku težinu što je Evropska komisija pokazala i time što je sazvala sastanak posebne radne grupe na visokom nivou zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope s ciljem povezivanje gasne infrastrukture tog područja“, rekla je Ana Kaisa Itkoinen. 

Stručnjaci nastavljaju rad na tome i podneće izveštaj na sledećem sastanku te radne grupe na visokom političkom nivou, juna u Hrvatskoj. 

Kaisa Itkonen i drugi zvaničnici Evropske komisije su takođe objasnili da, pre bilo kakve ocene, Evropska komisija mora tačno videti kakva bi uloga i ugovori pojedinih zemalja bili utanačeni projektom „Turski tok“. 

Kako su podvukli, čak i ruski predsednik Vladimir Putin i grčki premijer Aleksis Cipras su prošle nedelje saopštili da je projekat „Turski tok“ još u ranoj fazi. 

Na opasku da predstavnici Evropske komisije naglašavaju važnost snabdevanja energijom iz raznih izvora i raznim putevima snabdevanja, dok je ruska kompanija Gazprom stavila do znanja da će izgradnjom „Turskog toka“ prestati isporuke ruskog gasa preko Ukrajine, zvaničnici Evropske komisije su precizirali da je za EU od ključne važnosti obezbeđivanje snabdevanja energijom Srednje i Jugoistočne Evrope. 

Kaisa Itkonen je ukazala na to da je Evropska komisija na sastanku Radne grupe na visokom nivou zemalja ta dva ragiona, uključujući Srbiju, početkom ove godine u Sofiji predočila da te zemlje moraju obezbediti snabdevanje energijom iz tri različita izvora. 

„Radnim grupama je sada postavljen zadatak da sagledaju moguća rešenja i ‘Turski tok’ je jedna od opcija. Sada bi zato komentari bili preuranjeni, a neke članice EU su pokazale jasan interes za taj projekat“, naglasila je Kaisa Itkonen. 

Izvori u Briselu su naveli da u EU čekaju da podrobnije saznaju o čemu su se ruski predsednik i grčki premijer dogovorili prošle nedelje u Moskvi o izgradnji i finansiranju gasovoda „Turski tok“. 

Pre toga, podvučeno je, Evropska komisija ne može komentarisati finansiranje „Turskog toka“. 

Na pitanje o poređenju problema napuštenog projekta gasovoda „Južni tok“ i mogućih sličnih problema „Turskog toka“, port-parolka Itkonen je podvukla da tu jeste važno pitanje javnih tendera. 

Ali, podvukla je ona, još ništa nije potpisano, ništa se ne zna kakvi će biti ugovori i sam projekat, te Evropska komisija i ne može govoriti o konkretnim pitanjima „Turskog toka“. 

Uptana da li Evropska komisija smatra da pravila EU za izgradnju gasovoda može da nametne i Turskoj koja nije članica EU, zvaničnici Evropske komisije su rekli da je Turska posmatrač u Energetskoj zajednici koja okuplja članice EU i zemlje Jugoistočne Evrope. 

Na tvrdnju jednog bugarskog novinara da je prošlonedeljna izjava ministara pet zemalja u Budimpešti o rešenosti da učestvuju u izgradnji „Turskog toka“ bila „jasan pokušaj da se zaobiđe ono o čemu se dogovarala Radna grupa na visokom nivou u Sofiji“ i na pitanje kakav je politički stav Evropske komisije o tome, 

zvaničnici Evropske komisije su podvukli da su bili pozvani, te su i učestvovali na sastanku u Budimpešti. 

U rad te grupe zemalja, kako je rečeno, mogu biti pozvane i druge članice EU, treće zemlje i zainteresovane kompanije.