Indeksi američkih i evropskih berzi potonuli

Indeksi američkih i evropskih berzi su potonuli zbog političke krize u Italiji koja izaziva strah od moguće nestabilnosti u evrozoni.

U Njujorku je Dau Džons pao 1,6 odsto, Standard end Pur 500 završio je u minusu 1,2 odsto, a Nasdak 0,5 odsto. 

U Evropi je nemački indeks DAX pao 1,5 odsto, dok su francuski CAC 40 i britanski FTSE 100 završili 1,3 odsto u crvenom. Među najvećim gubitnicima su evropske banke, nemačka Dojče banka pala je 6,5 odsto, a španska Santander banka 9,7 odsto. 

Politička kriza u Italiji po svoj prilici će dovesti do novih izbora narednih meseci, a zbog bojazni da bi Italija mogla da napusti evro, investitori nove izbore vide kao svojevrsni referendum o ostanku Italije u evrozoni. To ima velike posledice na evropski finansijski sistem i njenu ekonomiju, navodi AP. 

Evro je potonuo na najniži nivo u odnosu na dolar od jula, sa 1,1669 na 1,1531 dolar. 

Španski IBEX potonuo je 2,5 odsto, pošto se Španija takođe suočava s političkom krizom. Parlament Španije glasaće o poverenju vladi Marijana Rahoja posle sudske presude u korupcionaškoj aferi kojom je 29 biznismena i bivših zvaničnika vladajuće Narodne stranke osudjeno na ukupno 351 godinu zatvora. 

Na istoku je japanski Nikei 225 pao 0,6 odsto, južnokorejski Kospi je u minusu 0,9 odsto, dok je hongkonški Hang Seng u crvenom 1,0 odsto, a Šangajski kompozitni indeks 0,5 odsto. Australijski S&P/ASX 200 u plusu je 0,2 odsto. 

Investitori su nastavili da rasprodaju italijanske državne obveznice, čime su doveli do velikog rasta kamate na te obveznice i obnovili strahovanja od finansijskih problema u ekonomski slabijim evropskim državama, navodi Asošiejted pres. 

Istovremeno, cene američkih obveznica su skočile pošto su investitori preusmerili novac ka investicijama nižeg rizika. 

Oštar pad prinosa na američke obveznice doveo je do velikih gubitaka banaka. Niži prinosi na obveznice obaraju kamatne stope na hipoteke i druge oblike zajma, što znači manji profit za finansijske institucije. 

Gubitke su zabeležile i američke tehnološke i industrijske kompanije koje su najveći izvoznici. 

Cene nafte su neujednačene. Prema podacima Blumberga, referentna američka nafta pojeftinila je za 1,49 odsto na 66,87 dolara po barelu, dok je cena nafte Brent porasla za 0,27 odsto, na 75,50 dolara po barelu.