Samit za novi globalni finansijski pakt

Tekst Pjera Košara, ambasadora Francuske u Srbiji

Na poziv predsednika Republike Emanuela Makrona, Francuska organizuje Samit za Novi globalni finansijski pakt koji će se održati u Parizu 22. i 23. juna 2023. godine.

Međunarodna finansijska arhitektura, nasleđena iz posleratnog perioda, više nije prikladan odgovor na izazove širenja nejednakosti, klimatske promene, eroziju biodiverziteta i izazove vezane za javno zdravlje koji obeležavaju 21. vek. Odgovori koje na njih danas daje međunarodna zajednica su fragmentirani, delimični i nedovoljni.

Zato će se više od 300 šefova država i vlada, međunarodnih organizacija i predstavnika privatnog sektora i civilnog društva sastati da bi postavili temelj jednog novog finansijskog sistema, kako bi se suočili sa zajedničkim izazovima 21. veka: sa borbom protiv nejednakosti, klimatskim promenama i zaštitom biodiverziteta.

Inicijativa je motivisana konstatacijom da, sa jedne strane, sredstva kojima raspolažu razvojne institucije ne postižu svoj puni rezultat, posebno u pogledu uticaja, sufinansiranja i prilagođenosti potrebama a da sa druge, više uslova finansiranja i rast zaduženosti zapravo koče ulaganja u zemlje u razvoju, ne dajući im adekvatna sredstva da se suoče sa izazovima koji su pred njima.

Međutim, u kontekstu rastućih kriza, međunarodna solidarnost je važnija nego ikad. Potrebne su obimnije promene kako bi se najizloženijim zemljama omogućilo da izađu iz Covid krize, da se izbore sa posledicama ruske agresije u Ukrajini na njihovu prehrambenu i energetsku bezbednost i da finansiraju veoma visoku cenu klimatske tranzicije. Mnoge zemlje, organizacije i udruženja G7 i G20 dele to francusko viđenje i jednako uverenje: da moramo da delujemo brzo i unapredimo našu logistiku (planiranje i kontrolu).

Samit je deo jedne pozitivne dinamike, nakon pokretanja reformi u Svetskoj banci, indijskog predsedavanja G20 i predstojećeg brazilskog predsedavanja, srednjoročne revizije ciljeva održivog razvoja, obaveza koje su preuzete tokom svetskih samita za klimu COP. Sve nam to uliva nadu da će dinamika da traje. Pokrenuta su i neka opipljiva rešenja, kao što je nova inicijativa za tretman duga koju su pokrenuli Pariski klub i G20, a u kojoj Francuska igra ključnu ulogu.

Kako bi bile efikasnije, naše međunarodne finansijske institucije moraju još više da se angažuju kako bi bolje sarađivale, uz veće učešće privatnih fondova. Da bismo bili inkluzivniji, moramo, pre svega, dati najugroženijim zemljama snažniji glas u međunarodnim forumima.

Možemo, na primer, da crpimo inspiraciju iz Bridžtaun inicijative iz 2022. premijerke Barbadosa Mije Motli, koja nudi inovativna rešenja za mnoge zemlje u razvoju i zemlje sa srednjim prihodima koje su veoma ranjive na klimatske promene. Kako bi se omogućilo zaduživanje po nižim kamatnim stopama, ona predlaže veću mobilizaciju “specijalnih prava vučenja”, ekvivalent međunarodnoj rezervi novca kojom upravlja MMF.

Predložili smo i dobili mobilizaciju 100 milijardi dolara “specijalnih prava vučenja” od MMF-a za dobrobit najugroženijih zemalja i svih zemalja koje već sada treba u tim naporima da snose svoj deo. Nekoliko multilateralnih razvojnih banaka počelo je da odgovara na zahteve G20, primenjujući početne mere za optimizaciju kapitala, kako bi povećale svoje kreditne kapacitete.

Međunarodni finansijski sistem nasleđen od Breton Vudsa dostiže svoje granice, u trenutku kada su se dva ogromna rizika nadvila nad budućnost naše planete: nedovoljna podrška razvoju i zaštiti globalnih javnih dobara, usled nedostatka mobilisanih resursa i pre svega, rizik od geopolitičke fragmentacije, u vreme kada su više nego ikada potrebni efikasan multilateralizam i unapređena saradnja.

Zbog toga ćemo da predložimo agendu za poboljšanje postojećih instrumenata i kapitala i za promovisanje inovativnih instrumenata za podršku najugroženijim zemljama. Želimo da mobilišemo više privatnog finansiranja kroz mehanizme garancija i podele rizika, kako bismo preusmerili finansijske tokove u te zemlje, posebno kako bismo podržali lokalni privatni sektor i održivost infrastrukture.

Ne treba da biramo između borbe protiv siromaštva, borbe protiv globalnog zagrevanja i njegovih posledica i borbe za zaštitu biodiverziteta. Na sve to, pravična tranzicija je jedini odgovor.