Izrael i Iran: Pozadina rata, trenutno stanje, uloga SAD i značaj Ormuskog moreuza za svetsku cenu nafte

Izrael je 13. juna pokrenuo napad velikih razmera širom Irana, a u napade su se uključile i Sjedinjene Američke Države. Prema poslednjim vestima, predsednik SAD Donald Tramp objavio je da su obe strane prekršile prekid vatre.

Izrael i Iran su u utorak ujutro zvanično potvrdili da su prihvatili sporazum o primirju koji je predložio Tramp, kako bi se okončao 12-dnevni izraelsko-iranski rat. Međutim, samo nekoliko sati kasnije prekid vatre je prekršen.

Tramp je posle toga rekao da „nije srećan“ zbog akcija Izraela.

„Izrael. Ne bacajte te bombe. Ako to uradite, to je ozbiljno kršenje. Vratite svoje pilote kući, odmah“, napisao je američki predsednik na mreži Truth Social.

Ormuski moreuz

Pre nestabilnog primirja, Teheran je razmatrao zatvaranje Ormuskog moreuza.

Iako do sada nije bilo većih poremećaja u globalnom snabdevanju naftom, napadi na Iran od strane Izraela, a zatim i SAD uznemirili su investitore, dovodeći do skoka cena nafte za oko 10 odsto od početka neprijateljstava, između ostalog i zbog straha da bi Iran mogao da uzvrati poremećajem plovidbe u Ormuskom moreuzu, piše CNN.

Ovaj pomorski put, koji se nalazi između Persijskog i Omanskog zaliva, širok je samo 34 kilometara u svom najužem delu. To je jedini način da se sirova nafta transportuje iz naftom bogatog Persijskog zaliva u ostatak sveta, a Iran kontroliše njegovu severnu stranu.

Oko 20 miliona barela nafte, oko jedne petine dnevne globalne proizvodnje, protiče kroz moreuz svakog dana, prema podacima Američke administracije za energetske informacije (EIA), koja je kanal nazvala „kritičnom tačkom za prolazak nafte“.

U nedelju uveče, nakon američkih vazdušnih napada na tri iranska nuklearna postrojenja, cena nafte tipa brent, globalne referentne nafte, nakratko je skočila iznad 80 dolara po barelu, prema podacima kompanije Refinitiv, što je prvi put od januara.

Pre sukoba, cene su se uglavnom kretale između 60 i 75 dolara po barelu, od avgusta 2024. godine.

Ali tokom azijskog trgovačkog dana u ponedeljak, brent i WTI, američka referentna nafta, izgubili su svoje rane dobitke. Brentom je poslednji put trgovano 0,53 odsto niže na 76,49 dolara po barelu, dok je WTI bio 0,62 odsto niži na 73,38 dolara.

Da li će cene nafte sada dalje rasti zavisi od odgovora Irana. Rob Tamel, viši portfolio menadžer u energetskoj investicionoj firmi Tortoise Capital, rekao je za CNN da bi potencijalni poremećaj pomorske rute koju kontroliše Iran doveo do skoka cena nafte do 100 dolara po barelu.

Blokada moreuza jedan je od mogućih koraka u pravcu eskalacije sukoba. A kako je uopšte došlo do ovoga?

Iran „samo što nije“ napravio bombu, tvrdi Netanjahu već 30+ godina

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je njegova zemlja pokrenula operaciju kako bi „ublažila iransku pretnju po sam opstanak Izraela“.

Radi se o navodima da Teheran samo nekoliko godina deli od razvoja nuklearne bombe. Međutim, Netanjahu iznosi identične tvrdnje još od 1990-ih godina.

Još kao poslanik u Knesetu, Netanjahu je 1992. godine izjavio da će Iran „za tri do pet godina“ imati sposobnost da razvije i proizvede nuklearnu bombu.

Te tvrdnje ponavljaju se i u njegovoj knjizi objavljenoj 1995. godine.

On je 2002. godine to govorio i u američkom Kongresu, kada se zalagao za invaziju na Irak i sugerisao da se i Irak i Iran trkaju ko će pre razviti nuklearno oružje.

Invazija na Irak 2003. godine sprovedena je uz izgovor da ta zemlja razvija oružje za masovno uništenje, što će se ispostaviti lažnim.

Vikiliks je 2009. godine objavio depešu Stejt departmenta iz koje se vidi da je Netanjahu članovima Kongresa rekao da je Iran samo godinu ili dve udaljen od nuklearnog kapaciteta.

Tri godine kasnije, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Netanjahu je mahao crtežom bombe kako bi ilustrovao svoje tvrdnje da je Iran bliži nego ikad da poseduje nuklearnu bombu.

„Do sledećeg proleća, najviše do sledećeg leta… preći će na završnu fazu“, rekao je 2012. godine.

Inače, Iran tvrdi da je obustavio svoj program nuklearnog oružja 2003. godine i da od tada razvija nuklearnu energiju samo u mirnodopske svrhe.

Zapravo je Izrael jedina zemlja na Bliskom istoku za koju se veruje da poseduje oružje za masovno uništenje, prema Međunarodnoj kampanji za ukidanje nuklearnog oružja.

Ranije ove godine, direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard svedočila je pred Kongresom da Iran, po svim saznanjima obaveštajne zajednice, ne pravi nuklearno oružje.

Međutim, nakon što ju je javno prozvao predsednik Donald Tramp, Gabard je potpuno „promenila ploču“ i sada tvrdi da Iran može napraviti bombu za svega nekoliko nedelja.

Šta se do sada desilo

Iran i Izrael bili su saveznici dok je u Teheranu vladao Šah Mohamed Reza Pahlavi, diktator koji je vladao uz podršku Zapada.

Nakon što se revolucija 1979. završila dolaskom na vlast ajatolaha Ruholaha Homeinija, odnosi su se promenili.

Kada je Izrael izvršio invaziju na Liban 1980-ih, iranski lideri su pomogli u finansiranju libanskih snaga Hezbolaha.

Takođe su podržavali Hamas na okupiranim palestinskim teritorijama i Hute u Jemenu.

Nakon što je Hamas napao Izrael 7. oktobra 2023. godine, Izrael je pokrenuo operaciju u kojoj je Pojas Gaze gotovo potpuno razoren.

U svojoj kampanji Izrael je ubio više od 55.000 Palestinaca, od čega oko trećine čine deca, prema podacima UN.

Nakon početka ovog sukoba, Hezbolah je lansirao svoje rakete i kopnene napade na Izrael. Međutim, Izrael je uspeo da eliminiše vrhovne komandante Hezbolaha, uključujući Hasana Nasralaha, u vazdušnom napadu na glavni grad Libana, Bejrut, u septembru 2024. godine.

Sa oslabljenim arsenalom i bez odgovarajućeg vođstva, Hezbolah nije pokrenuo nikakav odgovor nakon što je Izrael započeo sukob sa Iranom.

Ranije u aprilu 2024. godine, izraelski vazdušni napad je uništio iranski konzulat u sirijskom Damasku, ubivši 16 ljudi. Iran je odgovorio ispaljivanjem preko 300 raketa i napadima dronova.

Izrael je takođe ubio lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u vazdušnom napadu tokom posete Teheranu u julu 2024. godine.

Iran je lansirao najmanje 180 raketa na Izrael kao odmazdu za ubistvo lidera Hamasa i Hezbolaha.

Sukob je ušao u novu fazu napadom Izraela 13. juna, i ne pokazuje znake deeskalacije.

U izraelskim napadima na Iran ubijeno je najmanje 865 ljudi, a skoro 3.400 je ranjeno, dok je u napadima odmazde ubijeno 29 ljudi u Izraelu, prema navodima vašingtonske grupe Aktivisti za ljudska prava u Iranu.

Vučić: Nema više izvoza municije, sve smo zaustavili