Jasan uticaj pandemije na mentalno stanje Evropljana

Foto: Promo

Jedan od četiri stanovnika Evrope se usled pandemije koronavirusa oseća nespokojno, još više ih pati od anksioznosti, dok 15 odsto ispitanika ima problema sa spavanjem. Kod građana Srbije, sindrom sagorevanja (burnout) je najizraženiji, pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja o mentalnom zdravlju Štada grupe, u okviru koje posluje i Hemofarm.

U okviru istraživanja Štada je ispitivala šta ljudi u 15 evropskih zemalja (među kojima je i Srbija) misle o uticaju aktuelne pandemije COVID-19 na fizičko i mentalno zdravlje, na njihove zdravstvene i higijenske navike, koliko je poverenje u zdravstvene radnike, ali u i tzv. influensere u ovoj oblasti.

Korišćenje lekova i preparata koji se prodaju bez recepta, upotreba medicinskog kanabisa u lečenju, poznavanje bolesti i korišćenje digitalnih aplikacija u ozdravljenju, takođe su bile teme ispitivanja koje je Institut za tržišna istraživanja "Kantar" za potrebe Štade sproveo u martu i aprilu na više od 30.000 ispitanika na području Austrije, Belgije, Češke, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske, Portugala, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Ukrajine i Velike Britanije.

Zatvaranja i druga ograničenja tokom pandemije imala su značajan uticaj na Evropljane: skoro svaki treći stanovnik (29 odsto) patio je od povišenog nivoa anksioznosti, a svaki četvrti ima problema sa stresom i unutrašnjim nemirom.

Još 15 posto Evropljana prijavilo je poremećaje spavanja. Ovi simptomi češće su pogađali mlade nego stanovnike Evrope starije od 35 godina.

Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, trećina ispitanika (31 odsto) priznaje da je ona kod njih izazvala stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je u isto vreme gotovo identičan obim ispitanika (29 odsto) rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje. 

Mogućnost da se dobije COVID-19 nije glavni razlog za brigu: većinu Evropljana više je pogodio nedostatak ličnog kontakta sa porodicom i prijateljima (52 odsto). Strah od infekcije je na drugom mestu sa 42 odsto, a skoro trećina brine o finansijskim i poslovnim posledicama pandemije.

Slično se osećaju i građani Srbije: 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima, a strah od infekcije potvrdilo je 39 odsto ispitanika u našoj zemlji. Bojazan kad je reč o finansijama i poslovnoj budućnosti potvrdilo je, takođe, 39 odsto ispitanih građana u Srbiji. 

Maske za lice i posle kovida

Kada je reč o prevenciji i zdravom načinu života, velika većina Evropljana (70 odsto) spremna je da više ulaže u sopstveno zdravlje. Naime, 45 odsto ispitanika se sada hrani zdravije i raznovrsnije, a takođe su voljni da i za to plate.

Otprilike trećina Evropljana je nedavno uvrstila neki vid fizičke aktivnosti u svoje slobodne aktivnosti. U Srbiji više od polovine ispitanika (54 odsto) potvrdilo je da je tokom prethodnog perioda kupovalo zdraviju i kvalitetniju hranu, a skoro trećina (uglavnom mlađe populacije) posvetila se sportu.  

Higijenske mere odigrale su do sada nezabeleženu ulogu u našem životu. Međutim, Evropljani ne žele da ih kolektivno napuste u skorije vreme: 45 posto ispitanika izjavilo je da će i dalje redovno prati ruke, svaki treći planira da se drži preporučene minimalne udaljenosti od drugih, a svaki peti čak želi da i dalje nosi masku za lice u javnosti.

Uopšteno govoreći, 74 odsto Evropljana zadovoljno je svojim zdravstvenim sistemom. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je opao za tri procenta. Švajcarci se osećaju najbolje zbrinutima (91 odsto), dok su ljudi u Ukrajini najnezadovoljniji svojim zdravstvenim sistemom (25 odsto). 

Srbiji preti crveni mentalni alarm

Veliko poverenje u lekare, farmaceute i naučnike 

Za 73 posto Evropljana lekari su prva adresa za sva zdravstvena pitanja, a farmaceuti i naučnici takođe uživaju veliko poverenje (po 60 procenata). Čak 81 procenat ispitanika uveren je da oni, zajedno sa medicinskim osobljem, najviše zaslužuju našu zahvalnost za trud u borbi protiv kovida.

"Kao pouzdan partner apoteka i lekarskih ordinacija, drago nam je što se uvažavanje medicinskih i farmaceutskih stručnjaka povećalo tokom pandemije. To su zaslužili svi koji rade u bolnicama, ordinacijama i apotekama”, kaže ovim povodom Peter Goldšmit, generalni direktor Štade. 

"Pružajući uvide zasnovane na naučno potvrđenom istraživanju, Štada želi da pomogne svojim partnerima – bilo da su to pacijenti, zdravstveni radnici, distributeri, maloprodaja ili  kreatori politika – da donesu dobre odluke o zdravlju na osnovu podataka kojima mogu da veruju. Kao vodeći proizvođač generičkih lekova i zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, Štada svakog dana pruža podršku održivosti zdravstvenih sistema širom Evrope, u skladu sa našom svrhom da brinemo o zdravlju ljudi," objašnjava Goldšmit.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.