Javni dug Hrvatske se zbog korone penje iznad 90 odsto BDP-a

Javni dug Hrvatske će se popeti iznad 90 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) čak i u slučaju da se kriza izazvana koronavirusom završi u roku od tri meseca, piše Večernji list.

Navodi se da je Hrvatska pandemiju dočekala kao najzaduženijia post-tranziciona zemlja Evropske unije, na devetom mestu po relativnoj visini zaduženosti država članica, odnosno sa javnim dugom od 73 odsto u odnosu na BDP.

Dodaje se i da se u situaciji sličnoj Hrvatskoj nalaze Mađarska i Slovenija čiji javni dug trenutno iznosi oko 70 odsto, da Češka ima samo 32 odsto duga mereno udelom u BDP-u, Slovačka oko 50 odsto, a da je najmanje zadužena evropska država Estonija sa samo osam procenata javnog duga.

Željko Lovrinčević s zagrebačkog Ekonomskog instituta za list navodi da će u najpovoljnijem scenariju hrvatski javni dug dostići 90 posto BDP-a, i to u slučaju da kriza završi za tri meseca.

„Krivulja rasta hrvatskog javnog duga bila bi strmija nego u Italiji“, kazao je Lovrinčević.

Na vrhu liste najzaduženijih članica EU je Grčka sa 180 odsto javnog duga, sledi Italija sa 135, Portugal sa 122, Belgija, Francuska i Španija s oko 100 posto.

„U odnosu na referentne nemačke obveznice razlika je oko 2,2 procentna poena, pa analitičari procenjuju da će već ove godine italijanski javni dug skočiti na 150 odsto BDP-a, španski na 108 odsto, dug Portugala na 128 odsto, dok će se nemački javni dug, koji startuje s gotovo idealnih 62 odsto, jedva dići na 63 posto. Brzina povećanja duga neće zavisiti samo od masovnosti fiskalnih intervencija u doba krize, nego i o kamatama na nova zaduženja“, ocenjuje Jutarnji list.