Vesti iz sveta

30.09.2014. 12:41

B92

Autor: Nova Ekonomija

Javni dug Hrvatske sve veći uprkos članstvu u EU

Hrvatska je članica Evropske Unije nešto duže od godinu, ali je, paradoksalno, po iznosu javnog duga sve dalje od Evrope.
Naime, prema podacima Hrvatske narodne banke, javni dug Hrvatske dostigao je na kraju juna 224,6 milijardi kuna (29,5 milijardi evra), što je 13,6 odsto više nego u istom mesecu lani.
Prema podacima Evrostata, objavljenima u julu, javni dug Hrvatske dostigao je u prvom tromesečju 68 odsto BDP-a, ili 221,8 milijardi kuna. 
Kako bruto domaći proizvod (BDP) pada, a javni dug raste, dolazi do sve većeg udela tog duga u BDP-u, zbog čega se Hrvatska sve više udaljava od mastrihtskih kriterijuma, prema kojima bi udeo javnog duga u BDP-u trebalo da iznosi maksimalno 60 odsto, upozoravaju stručnjaci. 
Iz Hrvatske privredne komore (HGK) poručuju da to znači nastavak tendencije dugoročno neodrživog rasta duga. 
„I u prvom polugodištu ove godine nastavljena je tendencija visokog i dugoročno neodrživog rasta javnog duga. Potreba finansiranja visokog budžetskog deficita, kao i refinansiranja dospelih zaduženja, rezultirala je visokim rastom obe komponente duga: inostrane, koja je na godišnjem nivou skočila 16,6 odsto, i domaće, koja je porasla 12 odsto“, navode analitičri HGK-a, u osvrtu na podatke hrvatske centralne banke. 
U drugom kvartalu javni dug je povećan za 2,8 milijardi kuna u odnosu na prethodni kvartal, dok je BDP pao 0,3 odsto na kvartalnom, i 0,8 odsto na godišnjem nivou.
Sa druge strane, još jedan podatak ukazuje da stanje hrvatske ekonomije nije ni malo dobro a to je promet u maloprodajnim objektima u Hrvatskoj koji je u julu realno niži 2,0 odsto, a nominalno 2,4 odsto, što je najviša stopa pada od marta prošle godine, pokazuju konačni podaci hrvatskog Državnog zavoda za statistiku (DZS). 
Na mesečnom nivou, prema desezoniranim podacima, takodje je zabeležen pad prometa u trgovini na malo i to realno 1,7, a nominalno 1,2 odsto, prenosi portal Biznis.hr. 
U prvih sedam meseci promet u trgovini na malo nominalno je niži 0,8 odsto u odnosu na isti period lani. 
Izmedju ostalog, u izveštaju statističkog zavoda navodi se da je prodaja automobila u julu bila niža 5,1 odsto u odnosu na juli 2013, a prodato je 3.060 novih vozila. 
U osvrtu na najnovije podatke DZS-a, analitičari Rajfajzen banke Austrija navode da će se nastavak nepovoljnih kretanja na tržištu rada, jak potrošački pesimizam i loši izgledi oporavka i dalje negativno odražavati na ličnu potrošnju, te procenjuju da će promet u maloprodaji, u Hrvatskoj, u 2014. biti u stagnaciji.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Da prekontrolisete ljude po pogonima na narkomaniju i zavisnost od marihuane i ostalih opojnih sredstava pa onda mozda i bude boljitka

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.