Kako se peva “Malo mi za sriću triba” u Butanu

Komentar: Vojislav Vuksanović

Najsrećniji stanovnici na svetu su stanovnici Finske, a najtužniji Južnog Sudana, objavila je Mreža za održivi razvoj Ujedinjenih nacija, u Svetskom izveštaju o sreći za 2019. godinu.

Generalno gledano na prvih deset mesta nalaze se zemlje, koje percipiramo kao razvijene demokratije ili zemlje sa visokim standardom, a na poslednjih deset su nerazvijene zemlje, većinom sa afričkog kontinenta. 

Koliko zaista možemo procenjivati stepen sreće jednog naroda i koliko se razlikuje pojam sreće u različitim kulturama? Stanovnici zemalja gde je rasprostranjen Budizam ili Hinduizam sigurno drugačije doživljavaju sreću od stanovnika Evrope ili Amerike. 

Jedna od tih zemalja je i Kraljevina Butan, koja se nalazi na istočnom delu planinskog masiva Himalaji, a na ovoj listi sreće se nalazi na 97. mestu. Kada je sreća u pitanju Butan ima jednu jako zanimljivu priču. 

PROČITAJTE JOŠ: ANALIZA NAJSREĆNIJIH I NAJTUŽNIJIH ZEMALJA

Kraljevina Butan ima oko 800.000 stanovnika, dominantna religija je budizam. Kraljevina se graniči sa Kinom, Tibetom i Indijom. Glavni grad je Timpu (Thimphu). Smatra se da naziv države potiče iz Sanskrita, u jednoj verziji znači „na kraju Tibeta” (Bhotant), a u drugoj „planinska zemlja” (Bhu-uttan).

U ustavu Butana stoji da je jedan o ciljeva vlade bruto nacionalna sreća ili na engleskom Gross National Happiness (GNH). 

Ovaj koncept vodi poreklo od 1972. godine i uveo ga je četvrti kralj Butana Jigme Vangčuk, koji je smatrao da je bruto nacionalna sreća važnija od bruto domaćeg proizvoda.

Spiritualnost i saosećajnost igraju važnu ulogu još od osnivanja države i smatra se da su to osobine koje moraju posedovati javni službenici.    

Uveden je i nacionalni indeks sreće koji se sastoji od devet stavki: 

*Psihološko blagostanje       *Zdravlje     *Ekologija  

*Kultura      *Obrazovanje        *Korišćenje vremena  

*Dobra vladavina    *Vitalnost zajednice       *Životni standard