Kako zaista izgleda približavanje Rusije Kini

Rusija se sve više okreće Kini da nadoknadi pad trgovinske aktivnosti sa zemljama Evropske unije, ali na polju investicija Kina nije popunila prazninu koju je ostavio niži priliv investicija iz EU, kaže programski direktor Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ Jaroslav Lisovolik.

Lisovolik, koji je i član ekspertskog veća Vlade Ruske Federacije, rekao je u intervjuu za Svetski ekonomski forum da Rusija namerava da razvije svoje istočne regione kroz saradnju sa regionalnim silama,

„Ovo delom podrazumeva uravnotežavanje ruske trgovine, koja je od pada Sovjetskog saveza većinom bila usmerena na Evropu“, rekao je Lisovolik.

On je objasnio da Rusija vidi Kinu kao veliko tržište za svoju naftu i gas i poljoprivredne proizvode, ali i da Kina može imati ulogu investitora u rusku privredu nakon drastičnog pada investicija sa Zapada.

„Do sada, međutim, ovo se nije ostvarilo: podaci Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) pokazuju da su direktne strane investicije (FDI) u Rusiji u značajnom padu od 2014, naročito poslednjih godina. Stopa FDI opala je sa 37 milijardi američkih dolara u 2016. na 26 milijardi u 2017. i na 13 milijardi u 2018. godini“, rekao je on.

Prema podacima koje navodi Svetski ekonomski forum, strane investicije većine zapadnih zemalja u Rusiju opale su u 2018. u odnosu na 2013, ali isto važi i za investicije iz Kine: u 2013. iznosile su 203 miliona dolara, a u 2018. bile su 130 miliona.

Sa geopolitičke strane, Rusija vidi Kinu kao „ključnog saveznika u zalaganju za multipolarni svetski poredak“, govori Lisovolik.

Prema njegovim rečima, ključni za saradnju Rusije i Kine sada su povezivanje kineske Inicijative Pojas i Put i Evroazijske ekonomske unije.

Međutim, rusko „okretanje ka Istoku“ ne podrazumeva samo saradnju sa Kinom nego i drugim velikim igračima u regionu kao što su Japan, Južna Koreja, članice Asocijacije navija jugoistočne Azije (ASEAN) i Indija.

Ranije ove godine Rusija je započela razgovore o trgovinskoj liberalizaciji sa Južnom Korejom, a Evroazijska ekonomska unija potpisala je memorandum o saradnji sa ASEAN. 

Rusija takođe pokreće preogovore o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa članicama ASEAN, a potpisala je sporazum sa Vijetnamom i pokrenula razgovore sa Singapurom.

Međutim, uprkos proklamovanoj politici „okretanja ka Istoku“ ruska poslovna elita i dalje se orijentiše ka Evropi, kaže Lisovolik.

„U ekonomskom smislu Rusija se uvek okretala Evropi radi trgovine, investicija i pristupu novim tehnologijama. Evropa je u više slučajeva predstavljala modele razvoja koje je Rusija podražavala i tokom prve dve decenije tranzicije Evropa je bila ključna tačka ruskog otvaranja ka svetu“, rekao je on.

PROČITAJTE JOŠ:

Ruski zvaničnik predviđa ’eksploziju nezadovoljstva’ ako privreda ne ozdravi