Mađarska i Kina potpisale su sporazum o kreditu za finansiranje izgradnje železnice između Budimpešte i Beograda, javlja Euractiv.
Projekat izgradnje železnice, koji je deo kineske inicijative Pojas i put, nakon više godina odlaganja biće prvi veliki infrastrukturni projekat Kine u Evropskoj uniji.
Mađarski ministar finansija Mihalj Varga izjavio je da kineski kredit za železnicu ima fiksnu kamatnu stopu i da sadrži opciju rane otplate, ali o drugim uslovima kredita nije pružio više detalja.
„Imamo sporazum o kreditu koji je povoljan i bezbedan za Mađarsku“, rekao je Varga i dodao da su uslovi „povoljni u odnosu na trenutno dostupne uslove finansiranja duga“.
On kaže da će oko 85 odsto sredstava za finansiranje doći od Kine u vidu kredita, a da će Mađarska obezbediti preostalih 15 odsto, i da će nova železnica biti dovršena do 2025. godine, što će Mađarsku učiniti centrom evropske logističke mreže za transport kineskih dobara iz Grčke ka zapadnoj Evropi.
Projekat izgradnje železnice, najskuplji u Mađarskoj posle nuklearne elektrane Paks, koju će graditi ruski Rosatom, dobio je zeleno svetlo u trenutku kada se mađarska ekonomija bliži recesiji zbog pandemija koronavirusa.
Ranije u aprilu, u Mađarskoj je u proceduru ušao zakon kojim bi svi ugovori za izgradnju železnice, koja će koštati nešto manje od dve milijarde evra, bili označeni kao poverljivi na period od 10 godina kako bi se obezbedio kredit od kineske banke Eksport-Import.
Izgradnja železnice značajno kasni. Kina, Srbija i Mađarska potpisale su memorandum o ruti 2014, a izgradnja u Srbiji počela je 2018. godine. Srbija je za izgradnju od Kine dobila kredit od 297,6 miliona dolara (275,8 miliona evra).
Istinomer je podsetio da je krajem 2015. godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da će pruga biti gotova za dve i po godine.
Kako je preneo N1, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je sredinom oktobra prošle godine rekla da će do jeseni 2021. godine biti završene dve deonice brze pruge Beograda – Novi Sad.
„Trebalo bi da pogledamo kako napreduje izgradnja dalje na jugu, jer ovaj projekat nema svrhe dok cela železnica ne bude izgrađena sve do luke Pirej“, rekao je za Euractiv mađarski stručnjak za odnose sa Kinom, koji je želeo da ostane anoniman.
On kaže da Kina za izvođenje projekta „ima političku motivaciju“, čak i ako to za nju nije veliki finansijski projekat. Prema njemu, to je i prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u EU, nakon više od 10 godina inicijative za saradnju Kine i istočnoevropskih zemalja, poznate kao 17+1