Kina koristila „armiju internet trolova“ za cenzuru informacija o koronavirusu

Dok se koronavirus širio u Kini, tamošnje vlasti su se služile „armijom internet trolova“, odnosno lažnih profila, kako bi manipulisala sadržajem na internetu. Ciljem je bio da se virus predstavi kao manje ozbiljna opasnos, a vlada sposobnija, pokazuju procureli dokumenti do kojih su došli novinari Njujork tajmsa i portala ProPublica.

Smrt doktora Lija Venlijanga, lekara koji je prvi upozorio na „neobičnu novu virusnu epidemiju“, kom je policija pretila i kog su vlasti optuživale za širenje glasina, ukazuje na metode kojima je zvanični Peking pokušavao da potisne informacije.

Međutim, čak i nakon njegove smrti, kineski cenzori i zvaničnici su se potrudili da negiraju neprijatne vesti i poguraju javno mnjenje u svoju korist, izdajući poseban set uputstava lokalnim „botovima“ i medijima.

Na primer, naložili su internet medijima da ne izdaju „push“ notifikacije, odnosno obaveštenja čitaocima, za vesti o smrti doktora Venlijanga, koji je preminuo od COVID-19. 

Takođe su naredili društvenim mrežama da postepeno uklanjaju njegovo ime sa popularnih stranica, a aktivirali su veliki broj komentatora na internetu da preplave društvene mreže nepovezanim sadržajima. 

„Dok se komentatori trude da utiču na javno mnjenje, moraju da kriju svoj identitet, izbegavaju grubi patriotizam i sarkastične pohvale i budu uglađeni i pažljivi kako bi postigli rezultate“, pisalo je u jednom dokumentu.

Taj dokument je bio među hiljadama tajnih vladinih direktiva koje su pregledali Njujork tajms i ProPublica, a koji su svi za cilj imali preooblikovanje javnog mnjenja tokom pandemije.

Kinesko cenzurisanje informacija o epidemiji počelo je u prvoj polovini januara, pre nego što je novi koronavirus uopšte bio definitivno identifikovan, pokazuju dokumenti.

Kada je infekcija počela da se ubrzano širi nekoliko nedelja kasnije, vlasti su zaustavile sve što je kinesku vladu predstavljalo u „previše negativnom svetlu“.

Sjedinjene Američke Države i druge zemlje mesecima su optuživale Kinu da pokušava da sakrije razmere izbijanja pandemije u prvim mesecima od izbijanja infekcije. 

Dokumenti takođe ukazuju da su kineski zvaničnici pokušali ne samo da usmere narativ kako bi sprečili paniku na domaćem terenu, već da su i želeli da opasnost virusa učine manje ozbiljnom, a zvanični Peking sposobnijim.

Nakon izbijanja epidemije novinskim agencijama je rečeno da ne objavljuju vesti o donacijama i kupovini medicinskih sredstava u inostranstvu. 

Navodno, Kina je bila zabrinuta da bi takve vesti mogle da izazovu reakciju u inostranstvu i poremete napore Kine u nabavkama velike količine zaštitne opreme, dok se virus širio i van Kine.

Vladina odeljenja u Kini imaju na raspolaganju niz specijalizovanih softvera za oblikovanje onoga što javnost vidi na društvenim mrežama, navodi se u dokumentaciji.

Jedan proizvođač takvog softvera, Urun, osvojio je najmanje dvadesetak ugovora sa lokalnim agencijama i državnim preduzećima od 2016. godine.

Prema analizi računarskog koda i dokumenata iz Uruna, proizvodi kompanije mogu pratiti trendove na mreži, koordinisati cenzore i upravljati lažnim nalozima na društvenim mrežama za postavljanje komentara.

Jedan softverski sistem pružao je propagandnim radnicima mogućnost da lakše i brže „lajkuju“ poejdine objave. Vođe timova državnih „trolova“ koristili su takve sisteme kako bi zadavali zadatke.

Softver takođe može pratiti koliko je zadataka „komentator“ obavio i koliko toj osobi treba platiti za taj rad.